Данас многи руски предузетници послују у Србији, док други за сада разматрају ту могућност за себе. Представљамо вам преглед успешног искуства приватног капитала у земљи.
Директне стране инвестиције су једна од основа српске економије. Постојала су очекивања, посебно од 2000.до 2010. године, да ће велики прилив директних страних инвестиција (СДИ) бити кључни – и једини могући – начин формирања капитала потребног за економски раст. Претпостављало се да ће инвестиције донети брз раст економије, запослености становништва, пренос напредних технологија и, на крају, повећање животног стандарда.
Слично очекивање постојало је и у 2010-им годинама, укључујући и након промене власти у Србији 2012.године. Током последњих десет година дошло је до диверзификације извора СДИ: значајна улагања у енергетику, поред земаља Европске уније и Русије, долазе из УАЕ, Турске и посебно Кине.
Резултати су мешовити: постоје примери деценија успешног пословања страних компанија у Србији, као и велики број неуспеха, краткорочних инвестиција или покретања производних капацитета који нису значајно допринели економском развоју земље.
Према подацима Народне банке Србије, већина СДИ је концентрисана у индустријској производњи, а на другом месту је финансијски сектор
Удео вредности СДИ у бруто домаћем производу Србије кретао се од 3,5% у 2014.години до 7,8% у 2019. години. Пошто, према подацима Светске банке, БДП Србије расте за 2-4% године (осим 2020-2021. године), ПИИ су се повећали и у апсолутним цифрама са $1,3 милијарде у 2013.години на 3,583 милијарде у 2019. години (подаци Министарства финансија Србије).
У 2022. години СДИ су нагло порасли. Према подацима Националне банке Србије, обим страних инвестиција у земљи прешао је €4 милијарде, што је око 0,5 милијарди више од врха пре пандемије. Професор Економског факултета Универзитета у Београду Любодраг Савић назвао је овај скок последицом чињенице да, усред антируских санкција, многи Руси послују у Србији. Према подацима Агенције за пословне ресурсе, 2022.године основано је 1020 руских компанија (у 2021. години 82). Међутим, анализа је компликована недостатком ажурираних података у последње две године.
У поређењу са сличним економијама, Србија има изузетно висок прилив СДИ. У 2019.години постала је највећа дестинација СДИ међу свим земљама у транзицији. Укупни утицај инвестиција остаје предмет анализе и дискусије. Тако су неке инвестиције довеле до повећања запослености, али незнатног повећања продуктивности. Као резултат тога, основане су најуспешније компаније у Србији. У многим случајевима, СДИ се подстичу великодушним директним или индиректним субвенцијама, тако да је њихов укупни допринос економији земље нејасан. Запослени на Економском факултету у Београду Радован Кастратовић сматра да су СДИ проузроковали око половине промена у расту БДП-а, док се њихов утицај на запосленост чини мање јасним.
Како и зашто инвестирају у Србију?
Кретање СДИ је последица различитих фактора. Србија је закључила споразум о слободној трговини са земљама ЕУ од 2009.године у оквиру Споразума о стабилизацији и приступању. Са Руском Федерацијом Србија има повољне трговинске односе, уређене у Споразуму о слободној трговини са Европском економском унијом и ранијим билатералним споразумима. Поред тога, од 2011.године Србија је кандидат за чланство у ЕУ и потписала је разне споразуме о регионалној слободној трговини.
Србија је обезбедила разне субвенције компанијама које улажу у земљу, а посебно велики део субвенција добијају стране компаније. Закон о инвестицијама из 2006.године омогућио је директне финансијске иницијативе из иностранства. 2016.године основана је Агенција за развој.
Србија је 2015.године усвојила декрет о условима и методама привлачења страних инвестиција. Страни инвеститори уживају Национални режим који им даје низ предности:
– Изузеће од плаћања царина на увоз опреме засноване на СДИ; ниже царине на одређене сировине.
– За инвеститоре који улажу око €8000 и запошљавају више од 100 радника, могуће је ослобађање од пореза на доходак.
– Концесијска компанија је ослобођена плаћања пореза на добит на пет година од датума завршетка уговорних концесијских инвестиција у потпуности.
Повластице за инвеститоре се пружају и током директних двостраних преговора са појединачним земљама.
Такође, конкурентност одређеног тржишта игра важну улогу у привлачењу СДИ. Према истраживањима Валентине Вукмировић и коавтора (Journal of Balkan and Near Eastern Studies, том 23, 2021), у поређењу са државама чланицама ЕУ, уштеда трошкова на радну снагу у Србији је 74%, на електричну енергију 41%, на транспорт 43% и на изнајмљивање просторија 55%.
Ко и колико улаже у Србију?
Због неповољних спољнополитичких околности, стране инвестиције у српску економију биле су веома ниске у периоду 1990-2000. Од 2001.до 2007. године годишњи прилив СДИ-а порастао је за 18,92%. СДИ су се реализовали углавном за счет различитих модела приватизације социјалних предузећа. До 2004.године, укупна сума ПИИ-а износила је $2,97 милијарди. у 2003. и 2005. години у Закон о приватизацији унесене су промене које су поједноставиле ову процедуру. Такође је забележен значајан приток ПИИ. Велику улогу је одиграла куповина пиварнице Апатин данске компаније StarBev, приватизација Дельта-банке, коју је купила Италијанска Банка Интеза. Рекордни ниво СДИ пре светске финансијске кризе забележен је 2006.године када су на српско тржиште изашла два страна оператора мобилне комуникације Теленор и Мобилком, а Еуробанк је купила националну штедионицу и Војводинску банку. Укупна вредност ПИИ те године износила је 4,26 милијарди долара.у 2008. години следеле су велике инвестиције руског “Газпрома” и италијанског Фиата.
Као што је горе речено, светска економска криза озбиљно је утицала на српску економију-удар је био јак, а опоравак спор. То се одразило и на нивоу СДИ. У 2009.години забележен је огроман пад СДИ-а, који су се само привремено опоравили 2011. године ($3,26 милијарди, око трећине припада продаји трговачке мреже Maxi белгијској компанији Delhaize).
Већина СДИ у Србију долази из земаља ЕУ. Према Агенцији за технолошки развој за 2020.годину, већина пројеката реализованих на рачун СДИ-а била је из Италије (нешто мање од 1/6), а затим долазе пројекти из Немачке, Аустрије и Словеније. По обиму ПИИ-а водеће су компаније из Италије и САД, затим су биле компаније из Француске, Аустрије, Немачке, Кине и Чехије.
Према подацима Народне банке Србије, већина СДИ је концентрисана у индустријској производњи, а на другом месту је финансијски сектор.
Током протекле деценије, инвестиције из неевропских земаља су се повећале. Кинеске инвестиције у Србију знатно су порасле након покретања кинеске иницијативе Појас и пут (2013). Они су концентрисани у неколико инфраструктурних пројеката, рударске и металлуршке индустрије. Изграђен је Мост Пупина, део кружног пута око Белграда. Кина учествује у реконструкцији Железнице Белград Будапешт, велики је инвеститор и у Српској енергетици (блок В3 Костолачке ТЕЦ у источном делу Србије, који снабдева електричном енергијом значајан део јужне Воеводине, делимично централну Србију и Белград). 2016.године кинеска компанија Хестилл купила је Железару Смедерев и контролни пакет Рударско-металуршког комплекса у Бору, великом извору бакра. Према подацима Националне банке Србије, инвестиције из Кине биле су мале до 2017.године, након чега су показале значајан раст €690 милиона (2018), €344 милиона (2019), €528 милиона (2020) и €630 милиона (2022. година).
Најстабилнији раст СДИ је забележен у грађевинском сектору, а од 2014.године и у пољопривредном сектору.
Руске инвестиције: НИС и други
Од 2010.до 2018. године, директне инвестиције Русије су износиле $2,45 милијарди, или 10,6% од укупног износа инвестиција. Најзабележивије место заузимају инвестиције у сферу енергетике. Алузије на сарадњу у овој области постојале су још под владом Мирка Марјановића, 1990-их година, а почетком 2000-их година инвестиције руских компанија су значајно порасле.
Српске енергетске компаније, укључујући НИС, иако су монополисти на домаћем тржишту, показале су лоше резултате. Различите власти нису имале прилику нити жељу да реформишу ове компаније. “У претходном периоду управо су социјална енергетска предузећа утицала на инфлаторне процесе и економију земље неоправдано великим бројем запослених, диспаритетом цена и неефикасношћу”, прокоментарисала је још 2005.године саветница Министра енергетике Зорана Милановић. Средином 2006.године влада је усвојила “стратегију приватизације нафтне индустрије Србије” и уредбу која је требало да реши разне правне проблеме пре промене Закона о приватизацији.
2008.године потписан је међувладин споразум о енергетској сарадњи између Русије и Републике Србије и Протокол о основним условима продаје објеката нафтне индустрије Србије компанији “Газпром Нефт”. Руску делегацију предводили су председник Владимир Путин и Дмитриј Медведев, Србију су представљали председник и премијер Борис Тадић и Војислав Коштуница. Споразум, потписан од стране министра енергетике Србије Петра Шкундрича и председника савета директора “Газпром нафте” Александра Дјукова, укључивао је одредбу о продаји контролног пакета акција НИС “Газпром нафте” по цени од €400 милиона (око €576 милиона са поправком на инфлацију 2023. године) са обавезом купца да уложи додатних €500 милиона. Руска компанија је тада постала власник зграда НИС-а у Београду и Новом Саду, рафинерија нафте у Панчеву, Новом Саду и Елмири, 497 бензинских пумпи, 1.600 унутрашњих бензинских пумпи и великог броја других објеката (укључујући оне који нису повезани са основном делатношћу компаније). Генерални директор компаније “Србија газ” Душан Бајатовић потписао је Меморандум о разумевању са Дмитријем Медведевом и протокол о сарадњи са председником управе “Газпрома” Александром Милером. Ова два документа су се односила на изградњу гасног складишта у Банатском дворишту и гасовода “Јужни ток”.
Енергетски споразум је требало да промени ситуацију у енергетици Србије. Према извештајима медија, сувласници пројекта ” Јужни ток “(енергетске компаније Ени из Италије, ЕДФ из Француске и БАСФ из Немачке) снажно су се залагали за пролазак” Јужног тока ” кроз Румунију, а преусмеравање овог пројекта на Србију постало је дефинитиван политички успех. Изградња је започела 2012.године, али је обустављена у децембру 2014.
Иако је приватизација НИС – а довела до значајних промена у енергетској индустрији земље и стварања једне од најуспешнијих српских компанија и важног извора прихода државног буџета, године након приватизације обележене су притиском спољних и унутрашњих прозападних политичких личности. У почетку је главна тема критике била наводно лоши услови приватизације, изражавало се мишљење да се ради о покушајима саботирања пројекта “Јужни ток”. Ова тема је изгубила значај након обуставе пројекта. Из године у годину НИС је најуспешнија компанија у погледу пословања у Србији. Према подацима издања “Бизнес и финансије”, НИС је постала најуспешнија компанија у Србији 2018.и 2019. године. Пандемијска ограничења снажно су погодила компанију 2020.године, али је 2022. године дошло до наглог скока прихода због повећања цена енергије на међународном тржишту. Улагање у НИС је важан део укупних инвестиција у Србији. Према речима заменика генералног директора “Газпрома” Вадима Јаковлева,”за последњу деценију у развој НИС-а уложено је више од €3 милијарде”. Поред тога, од велике важности за целу српску економију су инвестиције НИС-а у друга регионална тржишта и у друге компаније енергетске и хемијске индустрије. На пример, у складу са споразумом о стратешкој сарадњи од децембра 2021.године, у јуну 2023. године НИС је купио додатни пакет акција компаније Petrohemija из Панчева и сада поседује 90% ове компаније (раније 20,86%) са обавезом да спроведе докапитализацију у износу од €150 милиона за стварање производње полипропилена капацитета најмање 140 000 тона у року од шест година.
Још једна област значајних руских инвестиција је инфраструктура. Међутим, не ради се о СДИ, већ о кредитирању пројеката у Србији. У част, 2013.године Србија је оформила кредит за обављање радова на делу Железнице Стара Пазова Нови Сад (на два друга дела у правцу Мађарске узет је кинески кредит).
Директна страна улагања у Србију претходних година била су разнолика. Неколико значајних привредних грана примило је велике инвестиције из Кине. Кључна руска инвестиција остаје куповина НИС-а и накнадна обимна модернизација ове компаније.
Сада је одржавање сарадње у области енергетике са Русијом најважније за Србију.
Како истичу стручњаци, новоотворене руске компаније у Србији само су алузија на шире могућности за приватна улагања која ће дати нови квалитет руско-српској економској сарадњи. Редакција ће наставити тему улагања у српску економију.
Милош Милојевић, новинар, економски колумниста.
