Србија је земља иноватора и енергетских иновација, почевши од Николе Тесле, која је човечанству дала Светлост. На његовим патентима је порасла сва савремена енергија. Енергетски сектор је од велике важности за сваку националну економију, задовољавајући енергетске потребе становништва и осигуравајући економски раст, као један од најважнијих ресурса за индустријску производњу.
Након распада Југославије, српска енергија је пролазила кроз тешка времена, почевши од западних санкција почетком 1990-их и недостатка инвестиција. Врхунац је постигнут током НАТО бомбардовања 1999.године, када су 42 објекта, односно 30% енергетског сектора Србије, потпуно уништена без могућности обнове. Као резултат привременог губитка Косова и Метохије, Србија је изгубила резерве угља за 180 година у износу од 12,5 милијарди тона. Такође, енергетика Србије је оштећена и у вези са поделом Србије и Црне Горе 2006.године. Накнадне инвестиције нису биле довољне да сектор постане глобално конкурентан.
Ипак, издржао је тест кризне 2022.године. Захваљујући разумној спољној политици и одржавању добрих односа са свим великим силама у периоду глобалног конфликта и уништења старог светског поретка, Србија је успела да преживи 2022.годину, која је била година енергетске кризе у Европи. А сада земља има одличне изгледе за брзи развој енергије.
Енергетски сектор Србије данас
Данас је енергетски сектор Србије делимично обновљен.
Доказане обновљиве резерве природних енергетских носача Србије, према подацима ЕИА, за 2020. годину чине:
– Сирова нафта – 0,016 милијарди овде
– Природни гас – 0,060 милијарди овде
– Угаљ-2.116 милијарди овде
Укупне резерве 2,193 милијарди овде
Удео у светским резервама 0,153 %
Према подацима међународне енергетске агенције (ИЕА), угаљ у структури снабдевања енергијом Србије заузима 49%, нафта 24%, гас 13%, хидроенергија и биогориво 12%. Србија производи мање електричне енергије него што троши, део се увози из Русије, баш као и гас и нафта. 48,3% електричне енергије припада потрошњи домаћинстава.
Статистичка служба Европске уније (Еуростат) истиче да су цене електричне енергије за домаћинства у Србији међу најнижим у Европи.
Према процени ИЕА, Србија је енергетски интензивна земља, односно произведена енергија се не користи ефикасно. Енергетски капацитет је однос уложене енергије и финансијског исхода (вредност производа, додата вредност или бруто национални приход).
Електроенергетски комплекс Србије на крају 2021. године карактерише се следећим показатељима: установљена снага генеришућих извора 7902 МВт, производња електричне енергије бруто 38 236 милиона кВт ○ ч.
С обзиром на то да је Србија у процесу енергетске транзиције, у наредних 10 година земља чека период интензивних инвестиција у енергетски сектор. И пре свега, у производне капацитете, јачање преносне и дистрибутивне мреже. У Србији се активно развија стратешки документ, интегрисани Национални енергетски и климатски план и нова стратегија енергетског развоја, који ће поставити дугорочне циљеве и приоритете за одрживи развој и стабилност енергетског система.
Током дуготрајног глобалног економског пада као резултат глобалног сукоба, Република Србија има задатак да зацрта дугорочни пут развоја енергије и стратегију до 2030.године. Стратешки преглед и позиционирање националног енергетског сектора омогућиће излазак из тренутне кризе са најмањим губицима, као и заузимање најбоље почетне позиције за одрживи економски раст у будућности.
Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са прогнозама до 2030.године нуди пут реструктурисања тржишта и технолошке модернизације енергетског сектора земље. Енергетска политика треба да се формира на основу стратегије и Закона о енергетици. Такође је важна адекватна политика у економској и социјалној сфери, у области екологије. Резултат би требало да буде одрживи енергетски систем, ефикаснија економија, повећано благостање становника и што нижи ниво загађења животне средине.
Експерти процењују потребу енергетског сектора Србије за инвестицијама у наредних 10 година на око 15 милијарди евра. Ове инвестиције су дефинисане интегрисаним националним енергетским и климатским планом до 2030.године са пројекцијама развоја до 2050. године (ИНЕЦП) и новом стратегијом развоја енергетског сектора Србије до 2040. године са пројекцијама до 2050. године, које би требало да буду усвојене до краја 2023. године.
План ИНЕЦП-а има за циљ да произведе 45% електричне енергије из обновљивих извора енергије (вие) до 2030.године, као и да смањи емисију штетних гасова у поређењу са 1990. годином за 34% до 2030. и 52% до 2040.
Енергетска равнотежа Србије
Србија је сасвим способна да се снабдева угљем: од 40,8 милиона тона потрошених 2020.године, у земљи је произведено 39,7 милиона тона. при томе Србија мора да увози 75,3% од потрошене сирове нафте и око 78,6% од укупног потрошеног природног гаса (по подацима за 2021. годину).
Према подацима ИЕА, природни гас у Србији се углавном користи у индустрији (38%) и за потребе домаћинстава (15%); нафтни производи се углавном троше у области транспорта (68%) и индустрије (8%).
Кратак преглед енергетског биланса Србије показује да су Земљи фундаментално важне одрживе испоруке нафте и гаса. Изузетно забрињава ненормално висок удео угља у структури електрогенерације. Очигледна је потреба да се угљен тих ТЕЦ замени климатски неутралнијим, на пример, гасним електростанцијама.
Енергетска сарадња Србије и Русије
У последњих 20 година највећи страни инвеститор у енергетски сектор Србије је Русија. Уз њену помоћ Србија је успела да модернизује нафтну и гасну индустрију. Енергетска сарадња Србије и Русије заснива се на Декларацији о стратешком партнерству између две земље од 24.маја 2013. године, према којој су се стране договориле да ојачају енергетску безбедност, стављајући акценат на реализацију заједничких великих пројеката у нафтној и гасној индустрији, обезбеђивање стабилних испорука енергије, повећање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије.
Удео увезеног руског цевовода природног гаса у структури потрошње земље у 2021.години износио је 80%, удео нафте руског порекла на тржишту је око 23% (марке Novy Port и REB). Руски “Газпром” поседује кључни удео (56%) главне нафтне компаније Србије – НИС (Naftna Industrija Srbije), која је и даље монополиста за истраживање и производњу нафте у Србији. NIS поседује и највећу нафтопрерађивачку фабрику на Балкану у Панчеву, модернизовану, углавном помоћу инвестиција Газпрома: до 2020. године. завршена је друга фаза реконструкције НПЗ-а, уведен је у употребу комплекс “Дубока прерада”, који омогућава прераду до 99% сирове нафте. NIS (која поседује и АЗС под брендом Газпром) и Лукойл такође формирају 27,6% тржишта малопродајне трговине бензином.
Као резултат реализације пројекта “Балкански ток”, испоруке гаса из Русије у Србију су се од 2021.године повећале скоро два пута (од 1384 до 2294 милиона кубних метара годишње). Газпром такође поседује 51% акција јединог гасног складишта у Србији Банатски двор и 50% акција предузећа Југоросгаз, које се бави куповином руског гаса за српске потрошаче и поседује 4% српских гасовода.
Сарадња Русије и Србије обухвата и одржавање Гец-а. 2009.године између руских” Силових машина “и” Електрохозяйства Србије “закључен је споразум о модернизацији Гец” Джердап-1″, а 2019. године закључен је нови уговор о модернизацији следеће Гец,” Джердап – 2″, са планираним повећањем капацитета.
Међу другим правцима сарадње је и мирно коришћење атомске енергије. У децембру 2021.године Росатом и Влада Србије потписали су Општи оквирни споразум о оснивању Центра за нуклеарну науку и технологију (КИАНТ). У Србији постоји мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, тако да рад центра неће бити повезан са енергијом, већ са медицином: планира се изградња комплекса за производњу радиофармацеутика за лечење онколошких болести, као и циклотронског комплекса и истраживачког реактора за производњу изотопа потребних за препарате.
Али Србија има могућност коришћења атомске енергије. Како је крајем 2021.изјавио председник Србије Александар Вучић, Србија је заинтересована да буде мањински сувласник нуклеарне електране у мађарском граду Пакш.
До фебруара 2022.године Русија је успела да постане водећи играч у енергетском сектору Србије. Али главна препрека за плоднију енергетску сарадњу две земље био је невиђени спољнополитички притисак. Као резултат мудре спољне политике, Србија је наставила сарадњу са Русијом, а крајем маја 2022.године продужен је уговор о испоруци гаса из Русије за још три године. Србија би у будућности могла да постане руско енергетско чвориште на Балкану.
У средњорочном периоду стабилност енергетске интеракције Москве и Београда остаће непоколебљива са великом вероватноћом. Србија и Русија су уско повезане традиционалним везама историјског сећања. Дугогодишње верске и културне везе у великој мери су обусловиле добронамерни однос народа једни према другима.
Ми ћемо сигурно наставити да причамо о ситуацији у економији балканских земаља, јер је ова сарадња фундаментално важна за развој међународних односа.
Дарко Тодоровски, магистар међународних односа и војни аналитичар
