Књиге Милан Бабић
Милана Бабић је председница књижевног удружења “Сусрет” и координаторка акције “Бесмртни пук” у Републици Српској. Новинарском делом почела је да се бави 2010.године. У овом тренутку Милана сарађује са низом издања, међу којима су познати на Балкану Светигора, Слободна Херцеговина, Нови стандард и Печат.
Књига “српско питање на прелому епоха” Милане Бабић, учитељице и Теологиње из Требиње (Република Српска, БиХ), први пут објављена у Русији, отвара читаоцима огроман свет српског народа, поставља најважнија и дубока питања историје, религије, друштва и има за циљ да помогне у обликовању сопственог погледа на ситуацију на Балкану која се данас развија. За широк спектар читалаца.
Књига је објављена у оквиру заједничког издавачког пројекта Центра за међународну сарадњу “руско-Балкански дијалог” и руско-Балканског центра за пословну сарадњу и културу 2023.године.
Уводна реч аутора издавачког пројекта
“Руси и Срби су заувек браћа”, каже позната српска изрека. Користи се да објасни дубоку нераскидиву и нераскидиву, историјску и културну везу између ова два народа у времену и простору. Ту и тамо на књижном небодлону, као и на готово безграничном простору интернета, појављују се разне информације о пријатељству и руско-балканској интеракцији. С обзиром на сложену светску конъюнктуру, на прелазу векова, у периоду глобалних изазова, управо су Србија и Република Српска биле и остају Руски Калининград на Балкану.
Представници српског народа често говоре о томе да заједно са руским народом имамо “једну веру и једну крв”. Срби знају много о географији и култури Русије, историјским перипетијама, подржавају и помажу у свим ситуацијама, од друштвено-политичких до животних. То је изненађујуће видети и разумети,
да се у Русији дуго очекивани балкански преокрет догодио релативно касно: од пада Совјетског Савеза, везе са постјугословенским земљама нису се шириле, па чак ни увек подстицане: данас нема моћних трговинско-економских веза између региона, побратимство је нестало, културне пројекте спроводе снаге јавности уз подршку шефова региона само на неколико делова руске државе…
На просветитељским догађајима, пројектима које наше организације реализују, често осећамо недостатак информација о Србији, Републици Српској, српском народу, међусобним везама између наших народа и земаља. Први пут објављена у Русији књига Милане Бабић “српско питање на прелому епохе” може послужити као нека врста алата за проучавање идентитета Срба на позадини историјске јединствености Балкана и у вези са дугом историјом односа са Русијом и руским народом. У издању се могу наћи најзанимљивији интервјуи са српским мислиоцима и друштвенцима, као и сопствени материјали аутора, објављени-
не у различитим издањима.
Материјал “српског питања…” је јединствени публицистички текст који може бити користан и занимљив како дипломатама, јавним личностима, стручњацима из области проучавања Балкана, тако и онима који су тек почели да се баве темом Србије и Балкана, заинтересовани за историју, културу и међународну сарадњу. По нашем мишљењу, ова књига може бити нека врста одговора на главна питања српске историје, а може помоћи у обликовању сопственог погледа и односа према међусобним односима са пријатељским народом.
Ова књига је објављена у оквиру нашег заједничког издавачког пројекта, и намењена је да постане један од главних алата за упознавање руског читаоца са Балканом. Чекамо ваше повратне информације, предлоге за објављивање, као и питања о куповини књиге и презентација у регионима Русије, на адресу е-поште: balkandiplomat@mail.ru.
- Осенков Евгений Викторович, руководилац Центра за међународну сарадњу “руско-Балкански дијалог”.
- Јаруев Михаил Вячеславович, руководилац руско-Балканског центра за пословну сарадњу и културу.
Десет година потраге (предговор Милане Бабић)
После десет година тражења одговора (или одговора) на српско питање, Време је да мој рад претворим у књигу и понудим њен садржај мом народу и мојој држави у корист. Сада, осврћући се на прошли период, изненађен сам што сам се усудио да се позабавим тако озбиљним подухватом. Шта ме је водило? Нека врста унутрашњег позива, спознаја да дар намеће обавезе и да сваки човек мора на одређени начин да дугује Богу и свом роду.
Мој дар говора или, боље и древније, речи (отуда и реч “реч”), можда, пре свега наративни и поетски, нашао је своју примену у новинарству. Дакле, на неки начин то је дубоко лична књига, колико год сам се трудила да се дистанцирам од себе. У сваком питању пролази лична заинтересованост и борба, и није ми било лако да проведем своје интервјуе у свету медија, који нас неизбежно приморава да се крећемо у бесплодном правцу који удара на ефекат, али често површно-
Ноах информације.
Српско питање на прелому епохе. Ова књига није обухватила моје интервјуе са руским научницима и аналитичарима друштвених процеса, као ни интервјуе са српским научницима који су тематски више повезани са руским питањем, јер ако Бог да, ти интервјуи ће бити прикупљени у мојој следећој књизи, у којој се углавном бавим руским и општеславенским темама. Наравно, наше судбине су у почетку уско повезане. Ова веза се протеже у многим правцима, па се и у овој књизи део питања односи на Русију, Руски свет, конфликт између Истока и Запада, посвећен борби Добра и Зла која се одвија на физичком и метафизичком нивоу, која се прелама о многострадалним српским раменима.
Покушао сам да се уздигнем изнад свакодневне политике, што је можда највећи изазов за све који се баве новинарством. Трудила се да разуме “вечна питања”, прибегавајући нув-у форми која је блиска данашњој генерацији. У том смислу, ова књига је моје наслеђе, завештано деци, ученицима са којима радим и покушај да извршим своју учитељску дужност, по образу и сличности учитеља. Својим саговорницима често постављам слична или иста питања како бих добио одговоре на највећа српска питања из различитих углова. Зато је ова књига и нека врста полилога између највећих умова данашњице. Може се читати на више начина: распоред интервјуа не следи хронологију, већможе се рећи да књига отвара и унутрашњу дискусију. Због тога књига није потпуно завршена, остављена је у отвореном облику и представља својствен позив за даље расправе.
