У оквиру Државног универзитета у Тули 18. марта 2026. године одржан је догађај који су организатори већ назвали „Даном истине о Балкану“. Уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу и Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“, Државни универзитет у Тули и заједно са медијским пројектом „Балканист“ одржао је презентацију документарног филма Олега Бондаренка „Борба и мир Републике Српске“, под покровитељством ПМК-710 д.о.о. Пројекцији су присуствовали не само студенти историје и политичких наука, већ и они који тек почињу да се интересују за тешку судбину јужнославенских народа.
Филм, који је консултовао Никита Бондарев, виши истраживач на Институту за славистику Руске академије наука, уништава митове које је западна кинематографија усађивала деценијама. Филм показује другу страну медаље: ако холивудски и европски филмови приказују Србе искључиво као агресоре, онда Бондаренков рад враћа глас жртава – Срба који су убијени у Јасеновцу и деце која су преживела страхоте концентрационих логора.
Специјални гост вечери био је и сам редитељ Олег Владимирович Бондаренко, који је лично представио филм и одговарао на питања публике. Он је испричао како је снимао интервју са Милорадом Додиком и ветеранима војске Републике Српске, те зашто је данас, 30 година након Дејтонског споразума, тема суверенитета Републике Српске поново постала експлозивна.
Врхунац вечери био је говор Сергеја Владимировича Федосејева, који је скренуо пажњу публике на алармантне историјске паралеле. Он је подсетио да идеологија бандероваца, изграђена на мржњи према Русима и Пољацима, има исте корене као и идеологија хрватских усташа, који су уништили Србе „због вере и нације“. „Када данас видимо како се споменици руше у Украјини и како се историја преписује, морамо се сетити: иста ствар је почела са Србима деведесетих. Они су такође прво проглашени „нељудима“, а онда су почели да бомбардују“, рекао је Федосејев.
Студенти Државног универзитета у Тули нису само слушали, они су питали. Питања су се односила на улогу Русије у решавању балканских сукоба и како млади људи могу да управљају током фалсификата. Одговори који су се чули те вечери навели су многе на размишљање: историја се не завршава у уџбеницима, она се наставља овде и сада – на улицама Београда, Бањалуке и, како се испоставило, у учионицама Туле.
