Од 13. до 14. марта 2026. године одржан је III Међународни економски форум „Русија-Балкан у архитектури мултиполарног света. Перспективе економскe интеграцијe“, који је, према речима учесника, још једном потврдио своју репутацију јединствене платформе за комуникацију и успостављање међународних културних, економских и других веза између земаља Балканског полуострва и региона Руске Федерације.
Ове године форум је окупио више од 160 делегата из више од 18 региона Русије, као и представнике четири земље бивше Југославије – Србије, Републике Српске (Босне и Херцеговине), Северне Македоније и Хрватске – па чак и Чешке. Организатори и учесници су присуство политичких личности Србије и Републике Српске назвали великим достигнућем: посланика Скупштине Републике Србије („Покрет социјалиста“) Бојана Торбице и министра научно-технолошког развоја и високог образовања Републике Српске (Босне и Херцеговине) Драге Мастиловића. У поређењу са прошлом годином, географија форума се значајно проширила: по први пут су у њему учествовали представници не само европског дела Русије, већ и Чељабинске области. Међу говорницима су били представници великог бизниса, политике, образовања, медија и других сфера.
Једна од централних тема пленарне сједнице била је енергетска сигурност у контексту геополитичке нестабилности и брзо промјењивих реалности међународних односа. Како је истакао руководилац Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу Михаил Јаруев, енергија остаје једна од најперспективнијих и најзначајнијих области интеракције између региона Русије и балканских земаља. У том контексту, посебна пажња посвећена је предстојећим изборима у Мађарској, који ће се одржати 12. априла 2026. године, јер они могу значајно утицати на политичку ситуацију у региону. Питање предстојећих избора у Србији такође је изазвало живу дискусију.
Питање интеракције између балканских земаља и Крима и нових региона Русије показало се као ништа мање релевантно. Говорници су напоменули да је успостављање веза данас отежано и посебном ситуацијом Крима и нових региона, као и ограничењима санкција. Ипак, учесници су предложили да се заједнички рад развије кроз неформалне формате, посебно кроз „Међународну асоцијацију пријатеља Крима“, која има за циљ одржавање и изградњу пословних веза чак и у тешкој ситуацији у региону.
Значајна пажња на форуму посвећена је међууниверзитетској сарадњи универзитета у Русији и балканским државама, као и питањима омладинског рада и образовних активности. Ивановска област је и даље признати лидер у руско-балканским односима, где су закључени многи међууниверзитетски споразуми између универзитета Ивановске области, Србије и Републике Српске, редовно се одржавају програми размјене студената и разни руско-балкански догађаји за које су заинтересовани и млади из Русије и представници балканских држава. Истовремено, током протекле године, Калињинградска област је такође постигла значајан успех: у региону су организовани догађаји посвећени балканским земљама, радионице на српском језику, креативни сусрети и округли столови. Поред тога, форуму су присуствовали представници Универзитета у Тверској области.
У току даље дискусије изражена је иницијатива за стварање јединственог тела – „Центра за технолошку сарадњу“, који би могао да комбинује функције Привредне коморе, логистичког центра и технолошког конзорцијума. Ову идеју изнио је Немања Бабић, помоћник директора Агенције за информисање и комуникације Републике Српске (БиХ). Према његовим речима, развој сарадње данас озбиљно ометају логистичке потешкоће и поремећаји у ланцима снабдевања. Претпоставља се да би такав интегрисани екосистем омогућио компанијама и центрима да раде на заједничким пројектима, траже запослене и пронађу нове могућности за развој пословања на међународном нивоу. Ова идеја је изазвала посебно интересовање међу учесницима форума, посебно са Крима и нових региона.
У области рада са младима, посебно место заузела је компанија „Информативни биро „Исток“ („Исток Инфо Пулт“). Њени представници, Ђорђе Костић и Ненад Милутиновић, изразили су озбиљну забринутост због недостатка великих образовних активности међу младима у Србији. Они су своју платформу представили као информативни и културни центар осмишљен да уједини грађане Србије и других земаља, посебно Русије. Поред тога, представници бироа најавили су организацију пријатељског фудбалског турнира између школа на Балкану, Русије и Белорусије. Такође, Информативни биро „Исток“ планира велику акцију у знак сећања на жртве бомбардовања Југославије и позвао је све да учествују у њој.
Одвојено, организатори форума су истакли значај развоја пројекта Балкан Дипломат, који је последњих година постао једна од најобимнијих и најинформативнијих публикација о руско-балканским односима. Аутори пројекта су напоменули да часопис не читају само представници великих предузећа и доносиоци одлука на регионалном нивоу у Русији, већ и публика у балканским земљама. Како је нагласио главни уредник часописа Павел Бушуев, публикација је јединствена по томе што садржи информације како за почетнике на Балкану, тако и за стручњаке. Сваки број часописа садржи чланке о историји, култури, политици и економији региона, као и ексклузивне интервјуе са стручњацима и политичарима.
Дводневни форум изазвао је истинско интересовање и још једном потврдио да остаје јединствена платформа за интеракцију између представника различитих земаља и региона. Учесници су изразили искрену захвалност организаторима, у више наврата наглашавајући значај оваквих догађаја. Форум је одржан у веома позитивној и пријатељској атмосфери; више пута је наглашена мисао о томе колико је важно одржавати везе између народа чак и упркос званичном политичком курсу и геополитичким тензијама. На крају састанка, организатори су најавили да ће се у априлу у Ивановској области одржати Форум-фестивал „Балкански мост“
