Ова два дана су прошла под знаком руско-српских односа за Институт за право и менаџмент Државног универзитета у Тули. Јелена Гускова, доктор историјских наука, главни истраживач на Институту за славистику Руске академије наука, академик Српске академије наука и умјетности (САНУ) и Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), одржала је 10. априла отворено предавање студентима и представницима научне заједнице ИПУ „Србофобија и русофобија јаки на Западу: може ли им се одупријети?“.
11. априла, одржана је Међународна научно-практична конференција „Руско-српски односи у контексту формирања мултиполарног светског поретка: искуства и перспективе“ у хибридном формату.
Пленарну седницу отворила је проректорка за међународне и пројектне активности Олесја Евгенијевна Лабадзе.
Конференција, рекла је она, коју је покренула катедра, која има богато искуство интеракције са српским колегама, има за циљ да подржи интересовање за историју, културу, традицију народа Руске Федерације и Републике Србије, активну интеракцију по питањима хуманитарне и пословне сарадње, очувања и заштите идентитета српске културе и српског језика на територији наше земље.
Олесиа Евгениевна је изразила захвалност говорницима и пожељела свим учесницима плодан рад.
Међународна конференција, рекао је кандидат економских наука, шеф катедре за историју државе и права Сергеј Николајевич Ковалев, одржана је уз подршку Владе Тулске области. А стипендиста је асистент Милан Стојановић, Србин по националности. А чињеница да руске и српске колеге учествују на конференцији указује на то да представници обе земље настављају да предузимају кораке једни ка другима на свом истраживачком путу.
Тема конференције, приметио је Сергеј Николајевич, веома је релевантна. Односи се на проблем преласка из униполарног у мултиполарни свет, и у ствари, на равноправан светски поредак.
Олесја Евгенијевна Лабадзе одржала је свечану церемонију доделе награда победнику и добитницима награда на такмичењу за презентацију „Мултиполарни свет“.

Олесја Евгенијевна Лабадзе
Цео пиједестал су заузели студенти прве године Института за право и менаџмент.
Награђени су:
– Диплома првог степена – Софија Тјуљубаева;
– Диплома другог степена– Кирил Петрухин;
– Диплома трећег степена – Руслан Морозов.
На пленарној седници су направљени веома занимљиви и разноврсни извештаји.
Професор Универзитета у Београду Ратко Ристић представио је свој рад „Историја и памћење – Србија, Русија, Европа“. Говорник је изразио наду да нико никада неће моћи да поквари добре односе Србије и Русије.
Доктор историјских наука, главни истраживач Института за славистику Руске академије наука, академик Српске академије наука и умјетности (САНУ) и Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) Елена Јурјевна Гускова представила је своју књигу „Спољна политика Русије током југословенске кризе 1985-1995“. Она је говорила о томе колико се сложено и двосмислено развијала политика СССР-а последњих година и нове Русије према распадајућој Југославији.

Евгениј Викторович Осенков и Елена Јурјевна Гускова
Публици се обратио руководилац Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ Евгениј Викторович Осенков. У свом извештају, Евгениј Викторович је споменуо важну улогу Ивановске области у развоју руско-балканских односа по различитим правцима. У оквиру говора је речено о одржавању различитих догађаја – форума, фестивала, пословних мисија и других догађаја у различитим регионима Русије – у оквиру сарадње Центра „Руско-балкански дијалог“ и Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу.
Поред тога, најављен је излазак књиге Милана Стојановића „Балкан“, која ће бити објављена по иницијативи Балканског пословног Клуба средствима ООО „ПМК-710“.
Алекса Филиповић, истраживач на Институту за европске студије, припремио је извештај за конференцију „Од „Бригаде“ до „Речи дечака“: репрезентација руске кинематографије на српској телевизији, у биоскопима и на стриминг платформама“.
Говорник је, нарочито, истакао да се позитивна перцепција руских филмова од стране српске публике објашњава факторима као што су културна близина два народа, сличност друштвено-политичког контекста деведесетих и двадесетих година прошлог века, очување сећања на значајне историјске догађаје и учешће српских актера у руским пројектима.
Доктор политичких наука, истраживач на Институту за европске студије и гостујући професор на МГИМО Стеван Гајић говорио је о учешћу Србије у антиколонијалним устанцима.
Предавач на Универзитету Андреси у Будимпешти, пензионисани немачки официр, војни аналитичар Марк Стефан Вилхелмович Петерс поделио је своја размишљања о савременој перцепцији руско-српских односа од стране Немаца. Руска Федерација, нагласио је, упориште је традиционалних вредности за многе представнике европских држава.
Историчар, предавач Руског друштва „Знање“ Сергеј Владимирович Федосејев представио је извештај „Добој и Талерхоф су две стране истог пројекта“. Радило се о концентрационим логорима створеним током Првог светског рата.
У интервјуу за „RT Balkan“ организатор конференције Милан Стојановић – једини Србин који живи у Тули, је нагласио, да је његова једина жеља била да својим руским колегама и студентима прикаже Србију у најбољем светлу

Милан Стојановић
„Циљ конференције је успостављање директне комуникације између руских и српских научника, активно ангажовање у питањима хуманитарне и пословне сарадње, као и очување и заштита идентитета српске и руске културе и историје, анализа цивилизацијских сукоба и њиховог утицаја на међународне односе“, рекао је Стојановић у интервјуу за „RT Balkan“.
Испоставило се да је конференција не само узбудљива, већ, што је веома важно, живахна. Све ово је великом научном догађају дало посебан одјек.
https://rt.rs/rusija/137502-rusija-tula-medjunarodna-konferencija-rusko-srpski-odnoci/
https://tulsu.ru/press-releases/2408
Фото: tulsu.ru и RT.RS