У контексту изузетно важних и конструктивних спољнополитичких дијалога између Русије и низа страних држава који се тренутно одвијају у Кини, као и у оквиру предстојеће треће годишњице званичног уласка територија Донбаса и Новорусије у Руску Федерацију, заменик министра спољних послова Русије, стални члан преговарачке делегације између Русије и Украјине, Михаил Галузин, дао је кратак ексклузивни интервју посебно за водеће медије ДПР. ЛПР, Запорожје и Херсонска област и часопис „Нови региони Русије“. БДК објављује овај материјал.
— Михаил Јурјевич, колико су вероватни позитивни изгледи у даљем преговарачком процесу између Русије и Украјине данас? Има ли светла на крају тунела?
– Руководство наше земље је у више наврата нагласило да је Русија заинтересована за рано решење украјинске кризе, укључујући и политичким и дипломатским средствима. Управо та жеља диктира наставак директних руско-украјинских преговора, које је покренула руска страна. У том контексту, напомињемо напоре посредовања америчке стране. Надамо се да ће се одржати позитиван замах који се појавио од састанка председника Владимира Путина са америчким председником Доналдом Трампом у Анкориџу 15. августа.
Током ових разговора, председник наше земље је рекао да смо спремни да радимо на питању пружања безбедносних гаранција Украјини, која би требало да буде ненуклеарна, неутрална и да не буде део било ког војног блока.
Истовремено, недавне изјаве кијевског руководства указују на покушај неутралисања споразума постигнутих на Аљасци. Режим Зеленског је још једном заправо одбацио потребу да се отклоне основни узроци сукоба. И без ове основе, а приори је немогуће имплементирати све остале споразуме.
Ово није једини пример неконструктивног става власти у Кијеву. Дозволите ми да вас подсетим да смо на последњем састанку руске и украјинске делегације у Истанбулу 23. јула ове године предложили формирање три радне групе: о политичким, војним и хуманитарним питањима. Прошло је више од месец дана, а одговора није било. Са жаљењем напомињемо да Кијев и његови европски спонзори до сада немају жељу да траже мирна решења за кризу. Упркос томе, спремни смо да наставимо дијалог са Кијевом у Истанбулу и отворени смо за разматрање питања подизања нивоа наших делегација.
– Данас је улазак ДПР, ЛПР, Запорожја и Херсона у Русију званично признат од стране ДНРК, Никарагве, Абхазије и Јужне Осетије. Постоји ли могућност проширења ове листе земаља у блиској будућности?
– Уверени смо да ће број земаља које признају руску припадност Донбасу, Херсонској области и Запорожју расти, јер су истина и законитост на нашој страни. Истовремено, главна ствар за нас је чињеница да је огромна већина становника ових региона одлучила да се поново уједини са Русијом. С тим у вези, резултати референдума одржаних у септембру 2022. године у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Херсонској и Запорожској области о придруживању Руској Федерацији говоре сами за себе.
Морам напоменути да је гласање 2022. године одржано у потпуности у складу са нормама и принципима међународног права. Народ Донбаса и јужне Украјине остварио је своје легитимно право на самоопредељење у складу са Повељом УН, Међународним пактом о људским правима из 1966. године, Хелсиншким завршним актом ОЕБС-а из 1975. године, као и мишљењем Међународног суда правде о Косову од 22. јула 2010. године, којим је потврђено да једнострано проглашење независности од стране дела државе не крши ниједну норму међународног права.
