Шест дана у Србији: како је Александар Муравјов освојио Балкан

Крајем јула и почетком августа реализовано је моје прво путовање у братску Србију. Укупно је трајало шест дана, али сам успео да посетим много тога – поред главног града Београда, посетио сам и Ниш, Сремске Карловце и Нови Сад.

Стигавши у хотел после дугог лета са аеродрома у вечерњи сумрак, упркос умору, смогао сам снаге да прошетам Београдом. Ноћ је била загушљива, падала је киша, муње су бљеснуле иза Дунава, а многи млади људи су се окупили на насипу Саве. Јасно је да Београд има ноћни живот и ужива у њему.

Сутрадан сам посетио Народни музеј, где сам дуго тражио и коначно пронашао слику велике Надежде Петровић „Косовски Божури“ (1913). И овај избор није случајан. Била је то једна од лекција одржаних са нашим ученицима у Центру за словенске културе у Москви која је била посвећена њеном раду. Инспирисани бесмртним ремек-делом, наши млади уметници сваке године цртају цртеже за српски празник Видовдан како би учествовали на једном од ликовних такмичења Санктпетербуршке „Академије Србије“. Генерално, музеј ме је задивио својом великом разноликошћу.

Увече у Београду, у пријатном кафићу на обали Саве, срео сам се у неформалном окружењу са Михаилом Јаруевом, шефом Ивановског руско-балканског центра, и Слободаном Димитријевићем, познатим српским политичарем и друштвеним активистом.

А. Муравьев, С. Димитриевич и М. Яруев

Ријеч је о развоју образовне сарадње између школа у Србији, Републици Српској и Шуји. Ово је једна од обећавајућих области рада наше школе бр. 11, која ће се несумњиво развијати.

Као што знате, почетком овог лета, Слободан Димитријевић је посетио Ивановску област. Надамо се да ће у будућности посетити и нашу древну Шују.

Следећег дана ујутру посетио сам Руски дом (Центар за руску науку и културу). Тамо ме је гостољубиво дочекао запослени у организацији, познати историчар Балкана, кандидат историјских наука Георгиј Николајевич Енгелхардт. Георгиј Николајевич ми је организовао обилазак и испричао ми о прошлости ове јединствене културне институције. Руски дом свечано је отворен 1933. године у присуству краљевске породице Југославије, поставши пуноправни културни центар руске емиграције. Данас Руски дом често организује концерте руских уметника и музичара, састанке са културним личностима, изложбе, фестивале, такмичења, филмске пројекције и предавања.

А. Муравьев и Г. Энгельгардт в Русском доме в Белграде

Детаљно сам испричао Георгију Николајевичу о сарадњи Основне школе Шуја бр. 11 са Основном школом „Бубањски хероји“ у Нишу. Уочен је значај овог рада и пажња је усмерена на карактеристике и тешкоће руско-српске сарадње у области образовања.

Књиге о историји Србије и Руског дома предате су клубу у Шуји. Заузврат, поклонио сам Руском дому нашу збирку есеја и есеја студената „Словенски мозаик“ (2023) и најновији број „Балканског дипломата“.

Београд у целини је велик и вишеструк, али приметио сам да се овде не осећам као странац. На улицама и уличицама Београда, осећате се као да сте у Нижњем Новгороду или Јарослављу.

Следећег јутра отишао сам у Ниш, значајан град на југу Србије. Било је облачно испред прозора аутобуса, пејзаж је постајао све брдовитији, брда су замењена ниским планинама. Коначно, Ниш се појавио у међупланинском басену.

И ево сусрета – радосног тренутка у мом животу, када не само да могу да комуницирам путем друштвених мрежа, већ и да видим своје колеге из школе „Бубањски хероји“. Одавно сам знао да је према резултатима испитивања Института за истраживање квалитета образовања, ова школа међу десет најбољих школа у Србији.

Срдачно су ме дочекали наставници из групе за међународну сарадњу. Милош Митић, заменик директора, пожелео ми је добродошлицу у своју канцеларију. Разговор је био дуг, разговарали су о резултатима сарадње и њеним перспективама. Историчар Ђорђе Бојанић и професор вјеронауке ђакон Дејан Јовановић истакли су да упркос свим тешкоћама и великим удаљеностима, сарадња није престала. Састанку су присуствовали и професор ликовних уметности Ивана Вујић, професор српског језика Александра Савић, школски психолог Маја Рудић.

Током протекле деценије направљени су заједнички филмови, одржани су онлајн састанци и такмичење у цртању, а објављена је и заједничка збирка студентских радова. Наше колеге су учествовале на конференцијама у Иванову и Армавиру.

Затим смо се упутили у управу града Ниша, где је обављен неформални разговор са саветником начелника градске управе Стеваном Веселиновићем. Радило се о контактима у области образовања. Мој колега професор Ђорђе Бојанић и ја разговарали смо о томе како су десетогодишњи рад на заједничким темама и пројектима помогли да се успоставе не само пословни, већ и истински пријатељски односи између Школе број 11 у Шуји и школе „Бубањски хероји“.

В Администрации города Ниш

Сат времена касније, посетили смо Градску општину Палилула у Нишу, где су нас срдачно дочекали председник општине Братислав Вучковић и његов заменик Драган Терзић. Разговарали су о резултатима десетогодишње сарадње школских тимова и њеним перспективама, о могућности посете српске делегације школи број 11 у Шуји.

Након прегледа школе и посете управи, почела је наша шетња и обилазак града и околине. Током обиласка пратили су ме Дејан Јовановић, Ђорђе Бојанић и председник Друштва руско-српског пријатељства „гроф Сава Владиславић“ Дејан Серафимовић.

Може се рећи да смо за два дана обишли сва значајна места Ниша и околине. Међу њима су Нишку тврђаву, улице старог Ниша.

Посетили смо споменик совјетским војницима који су погинули у октобру 1944. године током такозваног нишког инцидента, када су амерички авиони пуцали на колону совјетских трупа код Ниша. Посетили смо концентрациони логор Црвени крст у Нишу. Овде, од 1941. до 1944. године, нацисти су држали око 30.000 ратних заробљеника и цивилних талаца. Огромна већина њих су били Срби. Међу заробљеницима је било неколико совјетских ратних заробљеника. Сада овде постоји меморијални музеј.

У Спомен парку Бубањ фашисти су погубили више од 30.000 људи. Професор Бојанић наглашава да је то био чин геноцида над српским становништвом. Сваке године, ученици његове школе, назване по херојима Покрета отпора, одржавају комеморативне демонстрације на овом месту.

Стигли смо и до Горњег Адровца, места где су се српски војници и руски добровољци борили и погинули заједно 1876. године током српско-турског рата. Овде је пуковник Н.Н. Рајевски, који је постао прототип Вронског, јунака романа „Ана Карењина“, умро херојском смрћу. И у близини у манастиру Св. Роман у Јунису, у српској земљи, срце му је заувек почивало. У близини се налазе мошти једног од најцјењенијих светитеља Србије Светог Романа.

В Горнем Андровце

Сетио сам се да смо 2015. године започели образовне контакте и превео сам два филма о руској помоћи Србији, један од њих је био о пожртвовном подвигу Рајевског. Дјеца из Шује су такође учествовали у стварању једног од њих.

Посебно ме се дојмила Ћела кула, трагично сведочанство борбе за слободу српског народа. Заједно са мојим колегама, посетили смо и споменик на планини Чегар. Овде се 31. маја 1809. године одиграла једна од најпознатијих и најзначајнијих битака Првог српског устанка.

У памятника героям битвы на холме Чегар

Године 2016. писао сам да су ученици основне школе „Бубањски хероји“ направили филм о трагичној страници прошлости српског народа – историји стварања Ћеле куле од одсечених глава палих српских војника, коју су Турци саградили 1809. године након победе над српским побуњеницима у битци на Чегри.

А сада сам на местима за која сам знао из књига и филмова.

Познато је да је Србија мост између Истока и Запада. Шетали смо око мале цркве, популарно назване Латинска црква. У 12. веку, крсташи су се овде зауставили на путу ка Светом Гробу.

Црква Св. Василија Острошког у Нишу је још једна знаменитост. Унутра, на зидовима храма, на мермерним плочама уклесана су имена свих војника српске (југословенске) војске. погинули током ратова у бившој Југославији 1991-1999

Једног врелог поподнева зауставили смо се у Медијану. Древно наслеђе античког Најсуса (како су Римљани звали Ниш) пажљиво се чува у комплексу Народног музеја. Цар Константин Велики је рођен овде. Археолошки комплекс је сачувао остатке његове палате.

Када посетите Медијану, схватите да историја града датира много миленијума. Ниш је веома гостољубив град, чији становници чувају успомену на генерације хероја и радника који су створили град на обалама Нишаве.

14.Церковь святого Василия Острожского

Синоћ сам се у Нишу, уз кафу, срео са Ђорђем Јанковићем, копредседником Друштва руских сународника Наисус.

Нешто касније, разговору су нам се придружиле и моје српске колеге Ђорђе Бојанић и Дејан Јовановић. Разговарали смо детаљно о међусобној сарадњи школа у Шуји и Нишу, о публикацијама у новинама на руском језику „Слово Југа“ које излазе у Нишу

С Джордже Янковичем

Пријатељи из Ниша знају да је пријатељство између нишких и шујских школа постало дуготрајно, а сарадња ће се наставити и у будућности.

Увече сам већ био у Београду. Још једном сам прошетао зидинама тврђаве београдског Калемегдана. Разгледао сам панораму Београда са куле Земун Гардош. Последњег дана боравка успели смо да обиђемо Нови Сад на прелепом плавом Дунаву и духовни центар Српског православља Сремске Карловце. Шест дана је прошло изненађујуће брзо и незапажено.

Путовање у братску Србију учврстило је моје дугогодишње уверење о потреби даље сарадње са српским пријатељима.

Александар Муравјов, директор Руско-српског клуба Основне школе бр. 11 у Шуји, Ивановска област.

Путовање у Србију финансирала је компанија ПМК-710 ДОО, а организовано је уз помоћ Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу.

Желели бисмо да се захвалимо Представништву Россотрудничества у Босни и Херцеговини и лично Александру Владиславовичу Борисову на помоћи у организацији састанка.