У уторак, 4. фебруара, одржан је округли сто у Кући Руског историјског друштва (РИО) у Москви, посвећен историји борбе против глади и сиромаштва у свету.
У свом говору, председник РИО-а Сергеј Наришкин изјавио је да је, превазишавши многе препреке на свом историјском путу, Русија успела не само да победи глад, већ и да постане један од највећих добављача хране на свету.
„Довољно је рећи да је на крају 2024. године домаћи извоз житарица износио рекордних 72 милиона тона“, рекао је он. „Водећа улога наше земље у обезбеђивању глобалне безбедности хране намеће нам посебну одговорност, охрабрујући нас да спроводимо хуманитарне испоруке у најудаљеније делове света. На пример, прошле године Русија је донирала 200.000 тона жита шест најсиромашнијих земаља у Африци, које превазилазе тешке последице своје колонијалне прошлости.“
Сергеј Наришкин је сугерисао да ће човечанство бити у стању да коначно победи глад само заједничким напорима, координисаним у духу мултиполарности на ауторитативним међународним платформама. „Руска иницијатива за стварање БРИЦС берзе житарица и бразилски пројекат за успостављање глобалног савеза за борбу против глади и сиромаштва сматрају се важним корацима у том погледу“, нагласио је он. „Међу њима су предлози низа земаља са глобалном већином, од којих је за многе борба против несташице хране и даље на врху дневног реда.“
У међувремену
Предсједавајући РИО-а подсјетио је да је глад 1932-1933., која је била резултат низа грешака Стаљинове аграрне политике, која се нажалост поклопила с неповољним природним факторима, такођер оставила дубок траг у историјском памћењу.
„Неколико милиона људи који живе у Волги, Уралу, Кавказу, Сибиру, Казахстанској и Украјинској совјетској социјалистичкој републици постали су жртве ове страшне катастрофе“, рекао је Сергеј Наришкин. – Неколико година касније, радикални украјински националисти који су били далеко изван погођених региона, углавном у Немачкој и Пољској, цинично су искористили ову трагедију да створе мит о наводно намерно организованом „Холодомор-геноциду“ чији је циљ уништење украјинског сељаштва. Широко распрострањен међу про-нацистичким Бандеровим подземљем, овај мит су покупили амерички и британски пропагандисти током Хладног рата, а затим, у наше дане, усвојио је русофобни кијевски режим. Наравно, догађаји 1932-1933 нису могли бити никаква „глад коју је створио човек“. О томе сведоче бројни извори који су тренутно доступни свим истраживачима. Њихово објављивање се наставља. Пример је двотомна збирка докумената „Глад у Русији и Казахстану. 1927–1934“, у издању Федералне архивске службе и Министарства културе и информисања Казахстана.
