Универзитет у Источном Сарајеву и Амбасада Руске Федерације у Босни и Херцеговини отворили су 22. јуна изложбу фотографија посвећену 80. годишњици издајничког напада нацистичке Њемачке на Совјетски Савез и почетку Великог отаџбинског рата.
„Значај ове изложбе лежи у очувању културе сећања на све важне догађаје који су обележили нашу историју. То је неопходно, пре свега, како би се новим генерацијама оставило наслеђе цивилизацијских вредности на којима се заснива човечанство“, наводи се у саопштењу прес службе Универзитета.
У међувремену, Срби су с правом поносни на свој допринос борби против „смеђе куге“. Тако ће 27. јула Балкан прославити 80. годишњицу устанка у граду Дрвару, који је означио почетак борбе народа Босне и Херцеговине против фашистичких окупатора и њихових присталица у Другом свјетском рату.
„Руска Газета“ је затражила коментар од ректора Универзитета у Источном Сарајеву, Милана Кулића, који је рекао да је „устанак 13. јула 1941. у Црној Гори против италијанских окупатора подигао српски народ, устанак у Дрвару у западној Босни 27. јула 1941. године подигао је српски народ, устанак на територији данашње Хрватске у месту Србу организовали су Срби“. „Можемо ли игнорисати чињеницу да су пре 1943. око 90 одсто антифашистичких снага у Југославији били Срби“, изјавио је научник. „За разлику од неких својих суседа, који се данас хвале антифашизмом, Срби нису имали своје СС дивизије.“
Милан Кулић је нагласио да, по његовом мишљењу, „српски народ се никада не усуђује да заборави ове историјске чињенице, као ни сви они који заиста одају почаст жртвама нацизма и фашизма, сви они који величају 9. мај као датум новог рођења, боље речено, васкрснућа цивилизоване Европе“. „Српски народ треба да буде поносан на свој допринос борби против највећег зла које је претило читавом човечанству“, закључио је ректор. „Поносни смо што смо, заједно са другим слободољубивим народима, допринели да се сломи кичма фашизма и нацизма. Зато је изузетно важно да се наше млађе генерације на прави начин подучавају, да се ојача њихово разумевање прошлости, значај Победе над фашизмом, терет учињених жртава и саме борбе за слободу, као и да се створи баријера за сваку појаву историјског ревизионизма, посебно за оживљавање идеологије зла.“
Слично гледиште дијели и проректор за међународну сарадњу Универзитета у Источном Сарајеву Марко Гутаљ. Србин је изразио забринутост да је мистификација и фалсификовање историје на територији бивше Југославије данас достигла готово невероватне размере. „Историографија је постала отворено политички ангажована и свесно усмерена на насилно обликовање колективне свести читавих нација“, упозорио је он. „Дакле, таква параисториографија је опаснија него што се обично мисли, јер има за циљ образовање читавих генерација окованих наметнутом, конструисаном историјском свесношћу која је политизована или фанатично религиозна; следи циљ формирања идеја о прошлости које су у сталној супротности са елементарном истином, а понекад и са здравим разумом.“
Први пут објављено:
https://rg.ru/2021/06/19/respublika-serbskaia-prodolzhaet-borbu-s-falsifikaciej-istorii.html
