Студент Универзитета у Источном Сарајеву и становник Источног Сарајева, Ана Палексић, вратила се у родни град послије мјесец дана праксе на Ивановском државном универзитету. Пракса је организована у оквиру размјене између високошколских установа Русије и Босне и Херцеговине. О својим утисцима Ана је говорила интернет порталу БДК (Балканский деловой клуб). Објављујемо њен текст у потпуности.
— Ово није мој први пут у Русији, у овој предивној земљи. Прошле године сам са двије другарице — Милицом Црњак и Анђелом Пржуљ — учествовала у студентској размјени на Универзитету Лобачевског: три мјесеца смо живјеле у Њижњем Новгороду и једноставно смо се заљубиле у сам град и, наравно, у цијелу Русију! Ове године смо боравиле у Ивановској области мјесец дана. Студирамо на смјеру руски језик и књижевност и међународни политички односи (у оквиру њега у комбинацији изучавамо и језик и књижевност и политику), па смо жељеле осјетити, проживјети и упити сваку честицу Русије. То је велики благослов.
Што се тиче Ивановског региона, морам да кажем да су ми се овдје посебно свидјели људи. Сви су веома топли, дружељубиви, воле Србе и српску културу. Сви су се побринули за нас, потрудили се да нам буде комфорно и пријатно, лијепо су нас угостили — то је баш ријетко и веома цијенимо сав уложени труд! Хтјела бих да захвалим не само управи Ивановског државног универзитета, него и студентима који су били са нама, показали нам град, а уз то и Шују и Пљос! И, наравно, велико хвала Центру међународне сарадње “Руско-балкански дијалог” и Руско-балканском центру за пословну сарадњу и културу — без вас не бисмо остварили свој сан. Велико хвала и Александру Владиславовичу Борисову — Руководиоцу Представништва Россотрудничества у Босни и Херцеговини.
Наравно, неопходно је захвалити се и нашем професору Иљи Сергејевичу Тјапкову, и, наравно, Универзитету у Источном Сарајеву, без чијих напора не бисмо посјетиле Иваново, а такође и нашем Филозофском факултету за овакву предивну прилику у оквиру сарадње са руским универзитетима.
У будућности бих жељела да упишем мастер студије негдје у Русији и могуће је да то буде баш Иваново! Ја сам лингвиста и прије сам изучавала упоредну граматику словенских језика, завољела сам тај предмет, па имам велику жељу да наставим даље да се бавим њиме. Хтјела бих подробније да изучавам историју наших заједничких коријена — прасловенских и индоевропских, да проналазим везе у лексици и самој структури са савременим језицима, да проучавам историју Словена… Вољела бих да у Русији истражујем сферу мојих интересовања и да се бавим науком, ако Бог да.
Шта нам се свидјело у Иванову? Много нам се свидјела ријека Увод и централна Лењинова улица, гдје смо се дружили са нашим руским пријатељима. То је незаборавно искуство! Наравно, свидио нам се и Пљос — Волга, сам поглед на ријеку, слатке кућице, природне љепоте као са слике! У Шуји нам се свидио Воскресенски сабор: овдје смо видјеле највиши звоник у Европи.
Сама Русија просто одузима дах. Тако велика држава, толико се тога може видјети, толико љепоте, да се то ријечима не може описати. Ја сам вјерујући човјек и због Русије сам почела постепено све више да се посвећујем православљу. Прошле године сам се заљубила у цркве и храмове у Њижњем Новгороду, а осим тога, успјеле смо да видимо и Дивијево. Све је било као у бајци. Када смо ове године поново ушле у руски храм Свете Тројице у Иванову, осјетила сам неизмјерно благостање и мир. Неријетко од тога крену сузе…
У Русији велико богатство представљају многи културни споменици, знаменитости, величанствене грађевине, музеји (на примјер, видјеле смо Ермитаж, Баљшој театар, музеје-станове писаца, зграду Московског држаног универзитета и Министарства спољних послова, Третјаковску галерију и друге) који изгледају невјероватно и раскошно, али управо је православље то што је мене највише дирнуло. Најјаче везе између наших народа, чини ми се, осјетим у религији. Матушка увијек пригрли православно срце и душу!
Догађаји организовани уз подршку Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу, Центра међународне сарадње “Руско-балкански дијалог”, Представништва Россотрудничества у Босни и Херцеговини
