Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“, потпредседник Извршног комитета Српске народне партије и заменик регионалног секретара за енергетику, грађевинарство и саобраћај, објавио је мишљење о саопштењу америчког Стејт департмента о санкцијама против НИС-а. Објављујемо га у целости.
Порука коју је Доналд Трамп упутио европским земљама била је да сви треба да престану да користе руску енергију – јер, како тврди, то продужава рат у Украјини. С обзиром на то да је српска нафтна индустрија, НИС, у већинском власништву руског Гаспром Нефта, који поседује највећи удео (44,9 одсто), док држава Србија има 29,9 одсто удела, а остатак је у власништву малих акционара, било је очигледно да је то случај и са српском компанијом. Санкције су одложене за девет месеци, али овог месеца кашњења су престала: НИС је затворио вентиле, а испоруке нафте кроз нафтовод ЈАНАФ из Хрватске, преко којег се рафинерија Панчево снабдевала сировом нафтом (која више није руског порекла), је заустављена.
Амерички државни секретар Рубио и америчка администрација кажу да траже обострано користан однос са Србијом који користи грађанима обе земље. Они такође кажу да су озбиљни у вези са изградњом снажног партнерства са Србијом, заснованог на узајамном поштовању и заједничким могућностима.
Али да ли су Американци искрени у својим изјавама и намерама? Да ли треба да им верујемо? Наравно да не!
Циљ Сједињених Држава није да окончају сукоб на територији постсовјетске Украјине, већ да га одуговлаче што је више могуће у покушају да исцрпе Руску Федерацију и нанесу јој коначни пораз, планиран управо у западним центрима моћи. Овај сценарио се неће променити, без обзира на то ко ће у једном или другом тренутку бити председник одређене западне земље. Циљ је пораз Русије и њено комадање као плен на који је Запад присвојио право на себе, иако ни земље ни богатство Русије никада нису били у њеном поседу.
Рат у Украјини неће се завршити, чак и ако Србија постане „независна“ од руске енергије, како кажу наши западни “партнери”. Наш удео у потрошњи енергије и коришћењу руских енергетских ресурса је толико мали да је мањи од статистичке грешке из тренутних капацитета Русије. Али за Запад је изузетно важно да постанемо „независни“ од јефтине енергије и, супротно логици, подигнемо „економске користи и инвестиције“ – иако ћемо се на крају суочити са судбином Немачке, која је пре неколико година постала “независна” од јефтиног руског гаса, што се показало као катастрофа за њену економију и становништво, а најгоре тек долази. Економски раст се може заборавити: масовна отпуштања, затварања предузећа и фабрика постали су нова стварност, на коју Европа није навикла, али која ће сада постати њена свакодневна стварност. Економска криза се све јаче осећа, али сада нико не мари за то – главно је да су „независни“ од Истока.
Али колико су они “независни”? Ово показује колонијални приступ Сједињених Држава Европи: земље које су донедавно имале привилеговани статус у односу на остатак свијета сада брзо губе своје економске изгледе под притиском нових накнада, пореза и економске политике из Вашингтона.
Американци нам одузимају Косово и Метохију – 15% територије Србије – али нам истовремено обећавају партнерство, пуцају нам у ногу, баш као што су то учинили са Немцима у енергетској и економској сфери, обећавајући им “куле и градове”. Да ли они заиста мисле да смо сви глупи? У ствари, њих није брига шта ми мислимо, није их брига да ли ће одржати своја обећања, није их брига за последице кривичних дела почињених против српског народа и српске земље у протеклих 35 година. Ни закон ни правда им нису важни, они нису ни на шта обавезни чињеницом да су се сложили, потписали, наметнули или испровоцирали. Њима је стало само до постизања свог циља – краткорочног или дугорочног, није важно – и свако ко им стане на пут ће патити, као што смо ми патили 35 година због ароганције светског полицајца, који ће ускоро отићи у пензију, али који још увек не одустаје и по сваку цену, на рачун свих нас, покушава да спроведе своје себичне и арогантне планове.
Рат у Украјини може се окончати врло брзо, за то само треба да престанете да испоручујете оружје и новац Кијеву. Међутим, то је потпуно супротно њиховим интересима. Пошто од тога не добијају ништа, Европи су наметнули и финансирање снабдевања америчким оружјем, тако да би рат, по њиховом мишљењу, требало да траје вечно. Дакле, употреба руске енергије у Србији нема никакве везе са трајањем рата у Украјини. Па чак ни њихове глобалне и масовне акције неће утицати на исход овог сукоба. На њихову несрећу, Русија ће сигурно победити – о томе причамо већ три године, али сада више немају осмех на лицу када виде резултате свог рада. Они сами схватају да губе рат, али се држе последњих долара у овој авантури.
Све ово време, Сједињене Државе нису наметнуле санкције ономе што је важно и осетљиво за себе, настављајући да увозе све стратешки неопходно из Русије. Опште је познато да је Холандија један од највећих увозника и дистрибутера руских енергетских ресурса, а Француска је ове године повећала куповину за скоро 50% – да не спомињемо друге. Дакле, НИС ни на који начин није проблем, али може бити циљ некога на Западу који је одлучио да ће једног дана бити исплативо преузети компанију за пени, користећи све методе притиска које су им на располагању. Они су спремни да нам науде само зато што су неки јастребови препознали могућност одузимања вредне имовине и предузећа кроз све врсте незаконитих радњи, укључујући употребу државе као средства за уцјену у овим турбулентним геополитичким временима.
Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра „Мајак“
