Сједињене Америчке Државе, које су неколико месеци дале одгоду од санкција српском НИС-у, нису обновиле дозволу. То лишава компанију, чији је већински власник Газпром Нефт, могућности куповине нафте и продаје нафтних деривата у иностранству. Хрватски оператер нафтовода ЈАНАФ, једини добављач сировина за рафинерије у Србији, већ је најавио обуставу рада са НИС-ом. НИС-у може помоћи или одлука САД да се повуче из санкција, или повлачење руских акционара из свог капитала, кажу стручњаци.
Увођење санкција од стране америчког Министарства финансија против нафтне компаније НИС, кључног адута српске привреде, престало је да буде хипотетичка претња и постало је сурова реалност. Истеком дозволе 8. октобра 2025. године ситуација је пребачена из авиона дипломатских маневара у акутну фазу економске и политичке кризе.
Питање које је поставио српски економски новинар Милош Милојевић – да ли је то последица политичке игре која је измакла контроли или намерног гурања Србије на ивицу – данас је релевантније него икада:
– У српском политичком лексикону, реч „санкције“ има злокобну конотацију, евоцирајући снажне асоцијације на деценију међународне изолације и тешког сиромаштва. Способност садашњег политичког руководства да избегне и њихово ублажавање у протеклих десет месеци био је један од кључних извора његовог легитимитета – показатељ његове изузетне вештине у управљању међународним односима“, каже Милојевић. – Међутим, један од последњих корака америчке администрације Џозефа Бајдена – наметање санкција организацијама које послују са руским енергетским компанијама – након бројних одлагања, утицао је на компанију Нафтна индустрија Србије (НИС), у којој руске компаније имају контролни удео.
Важно је напоменути, каже стручњак, да су српско-руски економски односи првенствено везани за енергетику: након 2008. године и потписивања споразума о свеобухватној енергетској сарадњи, НИС, који је постао руско власништво, претворио се из дубоко задужене и технолошки заостале компаније у једног од највећих послодаваца (око 13.000 запослених), пореских обвезника, извозника и инвеститора. Критика ове сарадње била је углавном критика општих политичких односа са Русијом и долазила је од прозападних политичких снага. Иако је цена по којој је руски партнер купио компанију била спорна, генерално, сарадња, укључујући и увоз руског гаса преко Србијагаза, била је повољна за Србију.
Међутим, данас је питање санкција против НИС-а прворазредна политичка тема која не заузима толико истакнуто место у јавном простору колико заслужује због политичке кризе која је захватила Србију од новембра прошле године, тврди Милојевић:
„У овом проблему се испреплиће неколико важних тема: способност политичког руководства да маневрира у односима САД и Русије, опште стање српског енергетског сектора, као и преиспитивање свих економских односа Србије и Русије. Увођење санкција и посљедична немогућност испоруке нафте нафтоводом Јанаф, који повезује хрватску јадранску обалу са рафинеријом Панчево, очигледно су проблем првог реда“, закључује он.
Милојевић сматра да је цијена овог питања превисока:
„Кључне личности у власти опрезне су према предложеним рјешењима. Њима блиски активисти и коментатори спомињу могућност национализације дијела власништва или продаје компанији из треће земље. који би повезали Србију са Мађарском, у тренутној ситуацији немају непосредни оперативни значај.
НИС је једна од највреднијих компанија у Србији (мада велику имовину имају и ЕПС, Телеком и Пути Србије), која доприноси око четири одсто српског БДП-а, не рачунајући приходе компанија које су са њим повезане. Допуштање да изгуби већину своје вредности није само економски неразумно, већ и политички неприхватљиво.“
С друге стране, постоји утисак да се српска влада није благовремено припремила за такву ситуацију, ако се то није чинило вероватним, сматра
стручњак: „Палијативне мере у виду привременог одлагања увођења режима санкција доживљаване су као нешто што би могло да траје унедоглед. Уверење да ће администрација америчког председника Доналда Трампа направити радикалнији заокрет у односима са Русијом показало се у овом тренутку погрешним.“
БДК ће пратити развој догађаја.
Припремила Мила Стартсева.
Фото: nis.rs
