У погледу односа Срба према Русији и руском народу, руски писац Леонид Николајевич Андрејев је у свом тексту „Ријеч о Србији“ из 1914. године, написао сљедеће дирљиве ријечи: И не заборавите још нешто када помислите на Србију: у Србији нас воле — ватреном, искреном и готово њежном љубављу… Простираће посљедњи тепих под ваше руске ноге, узети посљедњи комад хљеба са својих гладних усана — и са божанском дарежљивошћу сиромаха, угостиће вас, најдражег госта из миле Русије. Када се моле Богу, кога помињу у молитви прије своје дјеце? Русију… Нас тако мало воле уопште и мало поштују: варвари! – Карл Либкнехт је не тако давно викао на нас – варвари, требало би вас протјерати иза Урала! И још више треба да његујемо ову њежну и повјерљиву љубав: она је залог не само српског, већ и нашег сопственог препорода“. Однос Срба према Русији је истовјетан односу према најважнијим темама и вриједностима њихове националне традиције, као што су личност Светог Саве, оснивача Српске православне цркве или косовски завјет. Нема сумње да је русофилија, на културном и емотивном плану, готово неодвојиви дио српског националног идентитета.
Када размишљамо о руској јавној дипломатији, њеном присуству и утицају међу Србима, укључујући и најмлађу српску „земљу“, аутономну републику у оквиру Босне и Херцеговине (БиХ), Републику Српску (РС), проглашену 9. јануара 1992. године, увијек морамо имати на уму ове опште претпоставке којих нема код других народа. Идеја овог текста је да пружи основни увид у руско присуство и активности у РС, прије свега у интелектуалној и културној сфери. Треба напоменути и то да је на српском
простору тешко одвојити спонтане изразе симпатије према Русији од оних који су непосредна посљедица дјеловања руске јавне дипломатије. Могло би се рећи да се ти елементи преплићу и природно допуњују.
Руско становништво на територији данашње РС никада није било многобојно. Украјинска заједница је имала много веће присуство због чињенице да је Аустроугарска крајем 19. вијека пресељавала становништво из Галиције у неке дијелове данашње РС. Након Октобарске револуције, мањи дио руских избјеглица које су се нашле у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, се населио у БиХ. Према попису из 1931. године, у БиХ је живјело 2.636 Руса, од којих је 485 било на подручју Бањалуке, садашњег главног града РС.
Као и у другим српским крајевима, руска емиграција је оставила значајан траг с обзиром на то да се радило о образованим људима који су радили као архитекте, инжењери, наставници, медицински радници, војна лица, судије и државни службеници. Према посљедњем попису из 2013. године, у РС је живјело само 177 Руса. Нови талас руских избјеглица након почетка Специјалне војне операције није повећао руско присуство у РС, за разлику од Београда и Србије.
Од завршетка грађанског рата у БиХ 1995. године, РС је била под неком врстом западне колонијалне управе, у политичком и културном погледу. Дакле, западни утицај је био пресудан настојећи да измијени српску националну свијест и, наравно, да је удаљи и супротстави Русији. У том смислу, врло је активан прозападни невладин сектор. Прозападни медији редовно прате и детаљно извјештавају о присуству руске „меке моћи“ у РС. У њиховим анализама, сваки облик изражавања српско-руске сарадње и пријатељства тумачи се кроз политичку призму, као облик политичког утицаја и присуства Руске Федерације а са друге стране, као покушај српских политичких елита да остваре идеје свог „српског свијета“ по узору на „руски свијет“.
Руско присуство и промоција руске културе у РС се остварују кроз одређене структуре, као што су Руски културни центар „Руски мир“, који је отворен у Бањалуци у септембру 2012. године као прва организација те врсте у РС и БиХ, или Српско-руско пријатељство „Братство“. Од почетка 2022. године, у оквиру Савеза националних мањина РС дјелује Удружење Руса у РС „Романови“. Представништво Руског историјског друштва у РС такође је почело са радом у оквиру новооснованог Института за историјске науке Универзитета у Источном Сарајеву. У новембру 2024. године, у Бањалуци је отпочела са радом Фондација за подршку хришћанске културе и насљеђа. Joш раније, иста организација са сједиштем у Београду покренула је бесплатне курсеве руског језика у Бањалуци, које је похађало приближно 120 људи узраста од 8 до 65 година. Поред ових, постоје разне невладине организације које одржавају српско-руске историјске и културне везе. У Републици Србији, Руски дом у Београду активно промовише руску културу, обиљежава разне годишњице важне за руску историју и руско-српске односе и промовише образовање у Руској Федерацији међу српском омладином.
Вриједно је споменути и чињеницу да је програм „РТ Балкан“ почео са емитовањем на српском језику у Србији и Републици Српској крајем 2024. године. Што се тиче Универзитета у Бањалуци, једина средина у којој се спроводе активности везане за Русију и руску културу је Центар за руске студије, основан 2021. године на Филолошком факултету. Главни циљ и задатак Центра је систематско проучавање Русије, руског језика, књижевности, историје, културе, руског друштва и савремене руске политике, као и стварање научне и академске основе за образовање студената и јавности о савременој Русији. Центар сарађује са Руском Федерацијом и њеним представницима у Босни и Херцеговини и Србији. Проучавање руског језика и културе на високошколским установама у Бањалуци има традицију дугу преко 70 година док је посебан Студијски програм руског и српског језика и књижевности на Филолошком факултету основан 2012. године. Првих година, овај програм је привлачио значајну пажњу матураната, а број уписаних студената кретао се од 40 до 50, што је представљало максималну квоту. Међутим, посљедњих година, број уписаних студената значајно је опао, са само 9 уписаних студената у 2022/23. Овај тренд одражава не само општу демографску кризу и пад броја студената у РС, већ је и директна посљедица немогућности проналажења запослења у својој области након завршетка студија. Анкета из 2021. године показала је да чак 63% бивших студената овог образовног програма није имало радно искуство у својој области. Међутим, 57% испитаника је рекло да им је знање руског језика помогло у развоју каријере, а 50% је рекло да има искуства у држању индивидуалних часова руског језика. Руски језик се предаје и на још једном јавном универзитету у РС – у Источном Сарајеву и на једном приватном универзитету. У систему основног и средњег образовања у РС, руски језик се предаје као други страни језик, заједно са немачким, француским и италијанским. Према подацима из 2020. године, 19% ученика основних школа и 8% ученика средњих школа у РС учило је руски као други страни језик. Треба нагласити да је руски био знатно мање заступљен у главном граду и западном дијелу РС, гдје га је учило нешто више од 5% ученика основних школа и нешто више од 2% ученика средњих школа. У 2023. години руски језик је уведен у додатних 15% основних школа у РС, чиме је овај проценат достигао приближно 40%.
Неизбијежна тема која се тиче српско-руских односа и присуства Русије у РС је заједничка војна и ратничка историја два народа. У РС је 9. мај нерадни дан и слави се као Дан побједе над фашизмом. Посебно интересовање изазива директан пренос војне параде са Црвеног трга на националној телевизији. Убрзо након што се у Русији појавила манифестација „Марш бесмртног пука“, овај обичај се укоријенио и у РС. Љубав према Русији додатно је ојачана сјећањем на учешће неколико стотина руских добровољаца на српској страни у грађанском рату у БиХ, од којих је 37 погинуло. Дан сјећања на руске добровољце обиљежава се 12. априла сваке године.
Највидљивији и најљепши симбол савременог српско-руског зближавања
у Бањалуци је Српско-руски православни храм и културни центар чија се изградња приводи крају. Темељ овог комплекса је освештан у септембру 2018. године, као резултат дугогодишње идеје, зачете међу српском интелигенцијом и свештенством након Првог светског рата, да се изгради црква у част мученика цара Николаја II и породице Романов, као и у знак сјећања на подршку коју је руски цар пружио српском народу током рата. Храм представља реплику Храма Чуда Арханђела Михаила, изграђеног средином 14. вијка у московском Кремљу. Још један вјерски објекат у РС изграђен у руском стилу је православни мушки Манастир Ритешић у близини града Добоја. Манастир је основан 2014. године и посвећен је Светој Матрони Московској.
Посебан облик руске јавне дипломатије у области балканистике је годишња конференција „Балкански дијалог“, која се у организацији Фонда за јавну дипломатију „А. М. Горчаков“ већ више од десет година одржава у балканским земљама. Циљ конференције је стварање платформе за дијалог између стручњака и младих истраживача у областима међународних односа, економије, безбиједности и историје. Први „Балкански дијалог“ у РС одржан је у октобру 2023. у Бањалуци, а други 2025. године на југу, у Требињу, најљепшем граду републике. Однос према Русији у РС јасно се види и кроз то како се доживљавају актуелни трагични догађаји на територији бивше Украјине. Према студији агенције Metricsconsulting, на питање ко је крив за сукоб у Украјини, 44,5% испитаника из РС је одговорило да су криви Сједињене Америчке Државе и председник Бајден, 19,6% да су криви Украјина и Володимир Зеленски, а само 3,8% је окривило Русију и Владимира Путина. Око четвртине испитаника је рекло да су „сви криви“, а 6% није знало или није жељело да одговори. Према другој анкети коју је спровео немачки портал bne IntelliNews, 59% испитаника у РС сматра да су Сједињене Америчке Државе главни кривац, док 30% сматра да су то Русија и Владимир Путин. Према истој анкети, у другом делу БиХ (Муслиманско-хрватска Федерација БиХ), 79% испитаника сматра да је Русија главни кривац. Налаз њемачке анкете да 30% испитаника у РС сматра да је Русија крива свакако не одражава стварност, али је анкета свакако тачно показала огромну разлику у процјенама између Срба с једне стране и муслимана (Бошњака) и Хрвата у БиХ с друге стране.
Русија је учинила своје присуство у главном граду РС још видљивијим и значајнијим 11. јуна 2024. године, када су председник РС Милорад Додик и руски амбасадор у БиХ Игор Калабухов отворили Канцеларију руске амбасаде у Бањалуци, преко пута Владе РС. Само годину дана касније, Русија је у БиХ послала представника Россотрудничества Александра Борисова, који је посвећен свеобухватном развоју односа између Москве и Бањалуке у културној, научној и друштвеној сфери. Историјско и духовно искуство нас непобитно учи и подсјећа да је Русија била и остала једини савезник српског народа и српских држава на Балкану међу великим европским и свјетским силама. Српски народ, заузврат, то дубоко цијени. Такви односи треба да постану темељ и гаранција успјешне сарадње у будућности и јачања постојећих братских односа.
