26. јула 2025. године у Калињинграду, у уметничкој резиденцији „Дома младих“, одржан је јединствени међународни културни догађај Дани Србије на Балтику. Организатори су били: Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу, Центар за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“, Фондација креативних индустрија „Креспектива“, као и Центар „Волонтери сребрног доба“ Калињинградске области.
Основни циљ пројекта је развој руско-балканске сарадње у региону у више области, интензивирање међународне, међуетничке сарадње, упознавање становника региона са Балканом, као и међурегионалне иницијативе.
Представништво Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу у Калињинградској области (на челу са В.А. Поздњаковом) отворено је пре нешто више од годину дана, али се већ доказало успешним пројектима у оквиру развоја иницијатива руско-српског пријатељства и успостављања пријатељских односа у различитим деловима региона. Сада је време да се у Калињинграду спроведе јединствена балканска локација: овако велики пројекат се први пут реализује на Балтику и окупио је прилично импресивну публику – више од 100 људи из владе, културе, друштвених активиста и младих.
На почетку догађаја, госте су поздравили Александар Колкута, директор Агенције за међународне и међурегионалне односе Калињинградске области, Валериј Поздњаков, шеф Представништва Руског центра за међународне и међурегионалне односе у Калињинградској области, и Алина Колкута, шефица Фондације креативних индустрија „Креспектива“.
Отварајући догађај, Александар Колкута је скренуо пажњу публике на потребу изградње односа између Калињинграда и пријатељских европских лидера и народа, барем због географског положаја региона. У контексту самоизолације из Калињинградске области Немачке, Пољске и балтичких земаља, Србија се у овом контексту појављује као идеална платформа за интеракцију између два братска народа и изградњу нових мостова. Валериј Поздњаков рекао је да се овако велики руско-балкански догађај први пут одржава у региону и позвао на подршку пројектима и развој заједничких иницијатива.
У оквиру отварања програма, на почетку фестивала, одржани су наступи креативних тимова ансамбла „Берегиња“ (директорка Татјана Новосад, кустос Владислав Лиси) и Балтичког козачког хора (уметнички руководилац Александар Ковалев, хоровођа Дарија Близненко) који су изводили дела на руском и српском језику. Говор је показао обострано интересовање и сарадњу у области културе и уметности.
Наступ Балтичког казачког хора
Фестивал „Дани Србије на Балтику“ објединио је пословни програм и културну платформу – јединствени уметнички мајсторски курс и пројекцију филма „Непозната Европа. Нестолична Србија“.
Представници калињинградских власти, бизниса и друштва учествовали су у пословном програму, у оквиру којег су разговарали о питањима руско-балканске сарадње у скорој будућности.
Округли сто по питањима развоја руско-балканских веза у Калињинградској области
Валериј Поздњаков, шеф представништва РБЦДСиК у Калињинградској области, говорио је о потреби за комуникационом платформом, њеним предностима и огромном потенцијалу. Он је подсетио да је пре само неколико месеци, 14. марта 2025. године, Москва била домаћин јединственог форума „Русија и Балкан у архитектури мултиполарног света…“, на којем се разговарало о могућностима региона да успоставе активне везе са Балканом. Ивановска област је данас неприкосновени лидер, али Калињинградска област самоуверено постаје један од лидера у руско-балканским односима.
Александар Колкута, шеф Агенције за међународне и међурегионалне односе, позвао је на додавање више практичности овој врсти друштвених и културних догађаја привлачењем руских и балканских бизниса да разговарају о конкретним питањима и пројектима. Директор Агенције предложио је интензивирање рада на стварању Руско-балканског пословног савета и активније коришћење друштвених мрежа за промоцију Калињинградског и балканског пословања у глобалном простору.
Алина Колкута, директорка Фондације креативних индустрија „Креспектива“, истакла је растући међународни тренд креативне економије, која се може користити и за међусобну промоцију робе, технологија, уметности и талената на тржиштима наших земаља и повећање препознатљивости региона.
У заједничком саопштењу, Михаил Аљехин, директор АМТ-а, и Андреј Белкин, директор ИМС-а, изразили су дубоку захвалност руководству РБЦДСиК-а и организаторима на пројектима који се спроводе на високом нивоу, те затражили да се размотри могућност одржавања проширених округлих столова уз максимално учешће предузетника из Руске Федерације и земаља Балканског полуострва.
Татјана Палкина представила је активности Међународног клуба пријатељства, истичући његову улогу у јачању међународних односа и развоју омладинске дипломатије. Посебна пажња посвећена је пресеку области активности клуба и РБЦДСиК-а, што отвара могућности за реализацију заједничких пројеката. Према Татјаниним ријечима, учешће на „Данима Србије на Балтику“ постало је важна платформа за размену искустава и умрежавање.
Ана Харченко, директорка компанија Бриант и Изумруд, такође је изразила своје мишљење о руско-балканском пријатељству, предлажући да се максимално искористе контакти Россотрудничества, Руског дома у Београду, као и да се реализују пројекти из области културе и јавне дипломатије.
Она је такође рекла да постоји потреба за широким спектром организација и појединаца који желе и имају прилику да комуницирају са балканским партнерима, неопходно је припремити листу балканских компанија које су потенцијални партнери за нас, односно неопходно је да се бавимо аналитиком. У свом говору напоменула је да се калињинградски предузетници морају припремити за изложбу ЕХPO, која ће се одржати у Београду 2027. године.
Према индивидуалном предузетнику Елена Аверкина, ово је њено прво искуство учешћа у пословном округлом столу. Као и остали учесници, и Елена је спремна да сарађује са Балканом.
Можда је важно напоменути да је велики број учесника округлог стола био присутан 14. марта 2025. године на II Међународном економском форуму у Москви – то су Александар Колкута, директор Агенције за међународне и међурегионалне односе Калињинградске области, директор Михаил Алекхин из Алфа Марине Транспорт LLC, Anna Kharchenko из Бриант LLC, директор Изумруд LLC, Валериј Поздњаков, шеф представништва Руског центра за координацију и развој у Калињинградској области: регион је ушао у прве три најјаче делегације након делегације Доњецка Народне Републике и Ивановске области.
У оквиру културног програма, приказан је документарни филм „Непозната Европа. Нестолична Србија“ Олега Бондаренка: филм приказује стварни дубоки Балкан онаквим какав заиста јесте. Раније је његова презентација одржана у Иванову, Москви, Нижњем Новгороду и на неколико места у различитим деловима Калињинградске области.
Госте је заинтересовала фото изложба “Балкански мост”
Ликовне радионице познате српске уметнице Весне Симић и руске уметнице Светлане Вајс закључиле су Балкански фестивал, који је гостима пружио праву празничну атмосферу.
Ово није први пут да Светлана учествује у културним пројектима руско-српског пријатељства у Калињинградској области. Гости манифестације креирали су заједнички витраж „Прозор у Србију“, а упознали су се и сарађили са српском уметницом, новинарком, говорницом Весном Симић, која се већ више од 15 година бави јавном дипломатијом.
Пратећи резултате пројекта, шеф РБЦДСиК-а у Калињинградској области нагласио је значај и значај оваквих догађаја у региону. Он је напоменуо да догађаји који имају за циљ јачање и ширење културних, научних, хуманитарних и пословних веза несумњиво доносе плодове, који нису видљиви само у будућности, већ се могу видјети и данас.
Умјетничка радионица
Улаз на све догађаје био је бесплатан, уз претходну регистрацију: за организаторе је важно да све више заинтересованих људи дубље улази у тему интеракције Русије и Балканског полуострва. Пројекат „Дани Србије на Балтику“ постао је јединствен културно-едукативни пројекат и постао је кључна међународна комуникациона платформа за размену искустава и идеја о развоју руско-балканске сарадње у регионима Руске Федерације.
