После промоције у Иванову, Москви, Вороњежу, издање је представљено у Тверској области – региону Русије, који се сматра једним од културних и духовних центара државе. Књига је изашла у оквиру издавачког пројекта “Балкан Дипломат” у Русији 2024. године. Иницијатори руског издања су Евгениј Осенков и Михаил Јаруев. Данас се може пронаћи у Москви у продавници “Русское Зарубежье” (ул. Нижняя Радищевская, 2) или на мјестима продаје.
Присутне је поздравила проректор Тверског државног универзитета Јелена Васиљева. Она је напоменула да је промоција нових књига увек догађај, а сваки универзитет је место где се рађају мисли и предлози. “Будућност почиње овде, од вас – младих, мислећих, усмерених на развој. Мислим да су данас везе између словенских народа важније него икада”, нагласила је Јелена Васиљева.
Како је прокоментарисао водитељ промоције, помоћник ректора Тверског државног универзитета Глеб Сафонов, мисија универзитета је, поред образовних процеса, и јачање међунационалних веза.
„На Тверском државном универзитету студирају млади људи из више од 30 земаља света – земаља БРИКС-а и постсовјетског простора. Има омладине са Мадагаскара и Венецуеле. Много је студената из Кине, недавно је отворен заједнички постдипломски програм са Шенјанским педагошким универзитетом. А у септембру ове године покрећемо руско-српски програм на смеру “психологија”. Наши инострани дипломци постају амбасадори руског образовања у својим земљама. Данас постаје очигледно да је свету потребна мултиполарна геополитичка структура И веома је важно да млади људи, који ће градити будућност, разумеју процесе који се сада дешавају и да успоставе живу међукултурну комуникацију“, истакао је Глеб Сафонов.
Учесници промоције покренули су актуелна питања, не само политичке, већ и моралне природе. Потрага за одговорима на њих уједињује данашњи свет. „Сарадња и заједништво доминирају над конфронтацијом и индивидуализмом“ – те речи из књиге постале су лајтмотив сусрета.
„О чему је моја књига? О томе како се свет мења пред нашим очима. И ми морамо да разумемо све те промене. Најважније – то су наше вредности, духовно-моралне, и наша борба за њих. Прошла су времена када су убице и пљачкаши сматрани за светске моћнике. Тиранија западне олигархије је окончана и настао је Нови свет. Русија и Кина су успеле да докажу да је стваралаштво моћније од пљачке и да су слобода и демократија могуће само у праведној људској заједници. Нама свима тек предстоји да на овим темељима изградимо снажну друштвену теорију и идеологију“, рекао је у свом видео обраћању учесницима промоције аутор књиге Владимир Кршљанин, председник Српског одељења Међународне словенске академије.
Симболично, промоција је одржана мање од месец дана уочи трагичног датума, који је постао једна од најболнијих тачака промишљања догађаја који се дешавају у свету. НАТО је 24. марта 1999. започео масовно бомбардовање Југославије. Као резултат тога, јака социјалистичка земља је практично уништена. Са историјске тачке гледишта, већ постаје јасно да су распад Југославије и потоњи сукоби на Балкану, а потом и у Украјини, одраз процеса повезаних са експанзијом Запада на Исток.
„Тренутак коначног уништења илузија о Западу, и у Русији и у Кини, било је НАТО бомбардовање Београда 1999. Борили смо се тада десет година, а сада Русија побеђује за нас. Нису нас покорили ни санкцијама, ни ратом – већ обојеном револуцијом. Србијом је 12 година владао марионетски режим, уништавајући привреду, културу, социјалну сферу. Али сада су нове власти успеле да изграде стратешко партнерство са Русијом и Кином и да самим тим створе услове за обнову независности. За Србију је државна заједница са Русијом услов за развој и просперитет. У овим, одлучујућим за свет данима, када се чини да су америчке елите одлучиле да окончају политику агресивног мешања у унутрашње ствари других земаља, код нас покушавају да очувају западни утицај претњом новом обојеном револуцијом. Народ то неће дозволити” – нагласио је Владимир Кршљанин.
Југословенски сукоб је имао још једну важну последицу: негативно је утицао на поверење значајног дела друштва у међународне правне институције.
Индикативна је била реакција Међународног трибунала, који је заузео једнострану, антисрпску позицију. На оптуженичкој клупи није завршио ниједан званичник из САД или Западне Европе, који су се са предумишљајем бавили разбијањем земље. Шта је то ако није пример двоструких стандарда? Или, још горе, легитимизација насилне промене граница? Подсетимо, прошле јесени, на Генералној скупштини УН, председник Србије Александар Вучић је истакао да је бомбардовање Југославије било кршење међународног права без преседана.
Окупљени су се дотакли питања историјске правде и очувања истине о тим догађајима. Студент из Србије Марко Којић пренео је историјско памћење своје породице: „НАТО бомбардовање се догодило пре мог рођења. Али за мене то није прошлост која је отишла у историју. Моја генерација, која 1999. још није била рођена 1999. године, ипак је била сведок тога. Рођен сам у граду који је био мета – у Новом Саду. Одрастао сам гледајући последице те трагедије: срушене мостове, трагове граната. Мој отац је учествовао у том рату. Ти догађаји и даље утичу на нашу свест, терају нас да размишљамо о будућности. Стога ми је идеја мултиполарног света изграђеног на хуманости и праведности веома блиска“, рекао је Марко.
Како су истакли учесници промоције, коју је организовао Тверски државни универзитет уз подршку удружења “Центар за медијске стратегије”, постоје непроменљиве ствари које уједињују наше земље. Кључни фактор који одређује односе Русије и Србије су наши заједнички корени и заједничка вера. Русија је вековима одржавала блиске везе са балканским државама. У 21. веку, на прагу нове ере, то је посебно важно памтити.
