Српски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљанин, током свог децембарског говора на МГИМО Универзитету Министарства спољних послова Руске Федерације на Међународној конференцији „НАТО: 25 година експанзије“, аргументовано је доказао да је Северноатлантска алијанса модеран Тројни пакт, који треба прогласити егзистенцијалном претњом човечанству.
Текст говора ауторитативне српске јавне личности даје Јавни информативни сервис у целости:
“Војно-политички савез НАТО је средство којим западна олигархија наставља да гради своју светску хегемонију и прети Русији након Другог светског рата и колапса Тројног пакта. У том смислу, НАТО се супротставио систему међународног права и међународних односа садржаним у Повељи УН од његовог оснивања, а временом је одступање НАТО-а од овог система добило нову количину и квалитет.
Ако под цивилизацијом мислимо на организовани креативни напор човечанства или његовог дела да сачува и духовно и материјално побољша животе људи, онда оно што представља западна олигархија и њена средства, као што је НАТО, треба сматрати антицивилизацијом.
На крају крајева, зашто су Русија и Србија, као и сви остали, на мети НАТО-а? Не због своје величине, моћи и материјалног богатства, већ зато што представљају цивилизацију са својим духовним и моралним вредностима и доказују самим својим постојањем и достигнућима колико је штетан и осуђен на пропаст покушај западне олигархије да влада светом.
Западни приступ се заснива на конфронтацији и разарању, а наш – на сарадњи и креативности. Ова два принципа се међусобно искључују, и стога ће се земље Запада моћи придружити новом, праведном мултиполарном свету тек када уклоне своју олигархију, која је већ прекршила све законе. И ми им морамо активно помагати у томе, јер олигархија води рат против нас.
У пракси, НАТО је почео да остварује свој агресивни карактер, одступајући од сопствене дефиниције “одбрамбеног савеза”, и тако покренуо свој први рат, управо на прелазу свог пола века постојања, оружаном агресијом на Савезну Републику Југославију 1999. године. Ова агресија је била врхунац хибридног рата који су водеће земље НАТО-а водиле против СФР Југославије и српског народа као његове већине, фактора кохезије и носиоца православља, од 1991. године. Користили су, као што то данас раде у Украјини: своје агенте, нацистичко-фашистичке снаге, терористе, нарко мафију, санкције, снабдевање оружјем и инструкторима. Поред тога, они су били у стању да злоупотребљавају Савет безбедности и систем УН, који су наметнули санкције против нас и успоставили Хашки трибунал, илегални, криминални антисрпски механизам под пуном контролом НАТО-а. Редослед војних сукоба био је пропорционалан њиховом трајању и озбиљности: бивше републике Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, аутономна покрајина Косово и Метохија.
Први министарски састанак одржан је 1996. године у Софији, други 1997. године у Солуну, а крајем исте године први самит на острву Крит. Тај самит је обележио састанак и разговоре између нашег председника Слободана Милошевића и премијера Албаније Фатоса Наноа. Сложили су се о принципима мирног решавања проблема Косова и Метохије у Србији. Радили смо на припреми терена за овај састанак неколико година, јер смо знали да ће Косово и Метохија бити последња фаза распада Југославије.
Међутим , овај наш успех послужио је као сигнал за узбуну за Сједињене Државе и НАТО, а већ 1998. године појавила се такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК), створена у западној емиграцији, догодили су се бројни терористички акти, који су убрзо прерасли у оружану побуну и прави рат. Отворене претње агресијом НАТО-а почеле су у јесен исте године. На основу тога, Холбрук и Милошевић су се сложили о прекиду наших непријатељстава и распоређивању мисије ОЕБС-а на челу са злогласним американцем Вилијамом Вокером. Ова мисија је коришћена да купи време да се припреми за агресију и обнови већ скоро уништену ОВК. Као резултат тога, мисија је организовала и „casus belli” – инсценирани инцидент у селу Рачак.
Пре него што је започела агресија, за међународну јавност је организован дипломатски спектакл под вођством Мадлен Олбрајт под називом „Преговори у Рамбујлету“ током којих се стране никада нису састале и кој су, као што се и очекивало, завршене нашим одбацивањем „Споразума из Рамбујлета“, који је подразумевао наше одрицање од Косова и Метохије и окупацију целе територије Србије од стране НАТО-а.
Агресија НАТО-а почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима. Следећег јутра, на колегијуму савезног министра спољних послова, предложио сам прекид дипломатских односа са четири водеће земље НАТО-а: Сједињеним Државама, Великом Британијом, Немачком и Француском. Одлуку је донела Цавезна влада за само неколико сати.
Варварско бомбардовање, које је планирано да траје недељу или две, трајало је до 78 дана и врло брзо се проширило са војних циљева на цивилне циљеве. Мала Србија се бранила од највеће војне силе на свету захваљујући невиђеној мотивацији, вештини и јунаштву руководства, војске и народа. Мировни споразум постигнут уз активно учешће Русије није био идеалан и прихваћен је када је агресору понестало крстарећих ракета и „паметних“ бомби и започео „тепих“ бомбардовање. Ипак , Резолуција 1244 Савета безбедности УН остаје јака правна основа за суочавање са тешким последицама агресије.
Након завршетка агресије, започели смо процес обнављања дипломатских односа са четири водеће земље НАТО-а, отварајући канцеларије за заступање у амбасадама пријатељских земаља. Београдски суд је донео првостепену пресуду против политичког и војног руководства НАТО-а и његових водећих земаља. А онда се догодила прва „обојена револуција“ на свету, као наставак агресије другим средствима, дипломатски односи су обновљени преко ноћи, а пресуда поништена. Марионетске власти владале су 12 година, али нису успеле да искорене слободољубиви дух народа и њргово гађење према НАТО-у.
Данас су све балканске земље чланице НАТО-а, осим Србије и Босне и Херцеговине. Економски, пропагандни, па чак и војно-политички утицај ЕУ и НАТО-а је огроман чак и у нашој земљи, која је у процесу враћања свог суверенитета успоставила снажно стратешко партнерство са Русијом и Кином и учествовала на самиту БРИКС-а у Казању.
Упркос томе што је по истој шеми НАТО до сада покренуо хибридни рат против Русије у Украјини, опасност од ширења овог рата на друге делове Евроазије и Балкана није мала. Претња „обојеним револуцијама“ усмерена је против многих земаља. НАТО универзално крши правне и демократске норме и све више подсећа на Тројни пакт. Сматрам да би укидање румунских председничких избора требало да послужи као прекретница, након чега би НАТО, савремени Тројни пакт, као и олигархија која њиме управља, требало да буде проглашен егзистенцијалном претњом човечанству”.
Први пут објављено: https://www.osnmedia.ru/politika/vladimir-krshlyanin-nato-sovremennyj-analog-trojstvennogo-pakta/
