25. марта 2024. године у више медија појавила се информација да је Народна демократска партија (ДПП) Милана Кнежевића предложила руског бизнисмена, Црногорца по рођењу, Милоша Радиновића за кандидата за амбасадора Црне Горе у Русија. У црногорским медијским материјалима додатно се наводи да је Милош спреман да се одрекне руског држављанства и бизниса, јер му је дужност амбасадора веома важна.
Међутим, већ увече истог дана, на званичној страници ДПП-а на једној од друштвених мрежа објављена је изјава господина Радиновића, где он одбија овај предлог. Сам запис је објављен на српском језику у латиничној верзији:
Милош Радинович и балканист Олег Бондаренко (справа).
Sa velikim zadovoljstvom i zahvalnošću na ukazanoj časti, prihvatio sam Vaš, i predlog Vaše partije da, kao nestranačka ličnost, budem kandidat za ambasadora Cme Gore u Moskvi. Koliko sam obaviješten procedura po kojoj se donosi rješenje o imenovanju je u toku i nalazi se u odgovarajućim državnim institucijama.
Kao sin Cme Gore u kojoj sam rođen, proveo djetinjstvo, čija imena nose moje troje djece, u kojoj su mnogovjekovni korijeni moje porodice, uža i šira rodbina i grobovi predaka, a obzirom da sam završio diplomatiju na državnom univerzitetu u Rusiji u kojoj već dugo živim sa porodicom, prihvatajući Vaš predlog vodio sam se, prije svega, željom da u okviru svojih mogućnosti, sa mjesta ambasadora pomognem procesima normalizacije crnogorsko-ruskih odnosa. A oni su u ovom trenutku, na žalost, veoma ozbiljno poljuljani. Uvjeren sam, prije svega, na štetu Cme Gore.
Budući da sam u posjedu informacija, da moje moguće imenovanje za amasadora izaziva i razne negativne opservacije pa i pogrešna tumačenja o namjerama, moguće i politička raznoglasja, obzirom na osjetljivost teme i vremena u kome živimo, a naročito imajući u vidu stepen zavistnosti za donošenja ovakvih rješenja i od adresa koje imaju ozbiljan uticaj na Crnu Goru – obavještavam Vas da odustajem od dalje procedure po imenovanju za ambasadora Crne Gore u Rusiji.
Obzirom na mnoge činjenice utisak je da uloga ambasadora u Moskvi može i dalje ostati svedena na puku formalnost i „stražarenje vrata“ ambasade, što ni u kakvoj formi ne odgovora ni mojoj životnoj poziciji, ni mom shvatanju rada, bilo koje, a naročito ne ambasade Cme Gore u Rusiji.
Poštovani gospodine Kneževiću , želim da Vam se još jednom zahvalim na najboljim namjerama, na ukazanoj časti i povjerenju, kao i Predsjedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću na nedavnom susretu u kome sam imao mogućnost da u otvorenom razgovoru iznesem svoj stav o stanju crnogorsko-ruskih odnosa.
Kao neko ko je vaspitan u duhu ljubavi, tradicije i patriotizma prema našoj Crnoj Gori, bio sam uvjeren da i moja ljubav prema Rusiji, a koju, siguran sam, dijelim sa većinom građana Crne Gore, ne treba da bude smetnja imenovanju na mjesto ambasadora u Moskvi. Naročito u vrijeme porušenih mostova među našim državama. Ako sam grešan u takvom stavu neka mi oproste svi koji će čitati ovo pismo. Izgleda da sam se prevario: to je više mana nego preporuka.
Budućem ambasadoru Crne Gore u Moskvi, ko god da to bude, želim uspješan rad i svako dobro, u nadi da će biti dostojan onih vjekova koji su most bratstva među našim narodima sagradili davno do nas. Jer svako drugo stanje osim bratskog u odnosima izmedu Crne Gore i Rusije je neprirodno i kratkotrajno, kakvim god obećanjima, „zlatom i brilijantima“ bili posuti kolektivni putevi i pravci kojima se krećemo!
U svakom slučaju hoću da Vas u uvjerim da će u meni i mojoj porodici, u okvirima naših mogućnosti, Crna Gora , kao i do sada, imati jednu svoju malu, skromnu, toplu adresu u Ruskoj Federaciji, čija će vrata uvijek biti otvorena za svaku dobru inicijativu, dobre misli i djela koja dolaze iz naše rodne grude.
Sa nadom u bolja vremena, uz najljepše želje za Vas, Vašu porodicu i našu Crnu Goru još jednom Vam se zahvaljujem i šaljem najtoplije pozdrave iz bratske Rusije!
Živjela Crna Gora!
23. mart 2024. godine
Посланик Подгоричке скупштине (Црна Гора) Немања Баошић сматра да би Милош могао да персонификује глас народа Црне Горе. Господин Баошић је посебно за Балкански пословни клуб прокоментарисао ситуацију:
Депутат Скупштины Подгорицы Неманья Баошич
У погледу актуелне информације да је господин Радиновић одбио понуђено мјесто амбасадора Црне Горе у Москви, мада лично не познајем Радиновића, морам исказати ријечи подршке за све оно што је урадио и што свакодневно ради на пољу побољшања Црногорско-Руских односа. Напоменуо бих и то како се вршио један озбиљан притисак на унутрашњем плану како би се спријечило да споменуту функцију преузме Радиновић, те да је очигледно како је то у највећој мјери разлог његовог одустајања.
Ипак, закључићу како је у актуелној политичкој ситуацији, глобално али и у самој Црној Гори, потребна истински патриотска и одговорна особа која би својим доприносом са позиције амбасадора Црне Горе у Москви свједочила важности вјековног историјског, духовног и прије свега братског контекста међудржавних односа Црне Горе и Руске Федерације, те особа која зна да се носи са притиском који ће увјерен сам бити изузетно снажан.
Уз пуну подршку господину Радиновићу да настави залагање и у континуитету преноси поруке подршке Руској Федерацији од већинског народа Црне Горе, вјерујем како ће се појавити особа од ауторитета и интегритета која би упркос званичној државној политици Црне Горе могла представљати глас народа који у већини итекако поштује, цијени и воли Руску Федерацију и народ Русије.
Милош Радинович је вороњешки бизнисмен црногорског порекла, шеф Милмар ЛЛЦ предузећа.
За место амбасадора Црне Горе у Русији, наводи Балкански пословни клуб, конкурише и Драган Бојовић, чију је кандидатуру данас предложила и Демократска народна партија.
