Српско-руски центар “Мајак” четврти пут организује обележавање улазака Руске Империје у Први светски рат на страни Србије заједно са Међународним фондом духовног јединства народа, Националним саветом Руске националне мањине, КСОРС-ом уз подршку Амбасаде Руске Федерације.
Аустроугарска је 23. јула упутила Србији ултиматум и исте вечери српска влада се обратила Русији за помоћ. У ноћи између 23. и 24. јула руски опуномоћеник Штрандман телеграмом је јавио С. Д. Сазонову за ноћну посету принца Александра Руској мисији: „Његово височанство ми је рекао да све наде полаже на императора и Русију, јер само њена моћна реч може да спасе Србију”. Руски император Николај II је већ 30 јула позитивно одговорио на молбу српске владе. Аустроугарска напада Србију, а Русија објављује рат Аустроугарској 01. августа 1914. године, затим Немачка напада Русију. Дошло је до међусобног објављивања рата између држава чланица супротних блокова — Антанте и Тројног савеза. Тако је почео Први светски рат. Русија ушла у рат како би заштитила Србију, али сама није била спреман за рат.
Руска помоћ Србији у Првом светском рату била је помоћ Руске Империје Краљевини Србији у Првом светском рату. Сматра се једном од највећих и најзначајнијих помоћи Србији у ратном сукобу. Русија је пружила Србији политичку, економску и војну подршку. Из Царске Русије у Србију преко Дунава стизали су конвоји војне опреме, хране, људство и болничка опрема. Акције Русије су спасиле Србију од нестанка са политичке карте света и од окупације у првој години рата, а касније су потпомогле повећавање њене територије. Руски цар Николај II Романов потписао је објаву рата 01.08.1914 године на страни Србије.
У складу са тим историјским догађајем који се никада не сме заборавити Српско-руски центар “Мајак” четврту годину заредом организује овај битан догађај.
Делегација Српско-руског центра “Мајак” предвођена директором Владимиром Пребирачевићем који је уједно и председник управног одбора Фондације Бесмртни пук Србија заједно са специјалним саветником Сретеном Егерићем и Небојшом Кузмановићем положили су цвеће на Руском некропољу као и делегације многобројних организација и покрета као и делегације Министарства за бригу о селу предвођене помоћником министра Гораном Миленковићем и саветником Данијелом Кулачином, Министарства за бригу о породици и демографију државним секретаром Николом Вукeлићем, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нинославом Јовановићем. Цвеће је положио и
Председник Београдског одбора Српске лиге Владимир Јестеовић.
Испред Националног савета руске националне мањине председник Милован Ћурчић је предводио делегацију, а испред КСОРСА Александар Ајдиновић. Цвеће и венце су положиле и многобројне организације ветерана, резервних војних старешина и других српско руских удружења пријатељства.
Руски Некропољ у Београду чини заједничка гробница (меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела), на Новом гробљу испод којих леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду и руских војниика – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом подручју.
