У Републици Српској (РС) стартовала је конференција на тему: “Савремени изазови историографије: методолошки проблеми, ревизионизам, фалсификација, митови”. Догађај организују Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руско историјско друштво (РИО), у њему учествују познати научници из Србије, РС и РФ.
“Данас се историчари из најразличитијих држава суочавају са сличним изазовима”, констатовао је председник Управног одбора РИО, извршни директор фонда” Историја Отаџбине ” Руслан Гагкујев. – Сигуран сам да је достојан одговор на њих могуће само са јединствених позиција, одржавајући отворен дијалог и редовно проверавајући научне приступе. Пример такве синергије је и наша конференција посвећена једном од најхитнијих проблема – фалсификовању историје. Није тајна да јавни интерес за прошлост стално расте широм света. Дакле, када се истраживачи дистанцирају од историјског просветитељства, појављује се нека врста вакуума знања. Настали јаз брзо попуњавају различити псеудоученици. Маскирајући се као пробојна открића, популарност добијају разне фалсификације: од порицања људског летења у свемир до тврдње о лажљивости целе историјске хронологије“.
Руслан Гагкујев је обратио пажњу на то да су последњих година главни напори присталица таквог ревизионизма усмерени на искривљавање догађаја Другог светског рата. “Уобичајена ствар за научнике већ је била борба и са покушајима да се СССР представи као земља-агресор, и са херојизацијом нацистичких послушника, укључујући хрватске усташе”, подсетио је он. – Иако догађаји из 1940-их година сваке године нестају све даље у прошлост, сећање на њих је и даље снажно. Данас се може са сигурношћу рећи да није било могуће преписати историју Другог светског рата, а било који талас фалсификација на ову тему се разбија о чврстим историјским чињеницама. Утврђивање истине о рату било је могуће пре свега захваљујући слаженом раду научника и бројним просветитељским пројектима. Многи од њих се реализују под покровитељством руског историјског друштва: то је и изложба о Словачкој националној побуни која је отворена пре два месеца У Москви и Братислави, и приручник “Совјетски Савез у Другом светском рату”, преведен већ на пет језика (енглески, француски, кинески, арапски и српски).
Према мишљењу директора фонда “Историја Отаџбине”, неопходно је постићи такво јединство приступа и за друге теме наше заједничке прошлости. “Са своје стране руско историјско друштво сматра годишњице многих догађаја српске историје као своје приоритете”, нагласио је Руслан Гагкујев. – Прошле године је на нашем терену одржан округли сто посвећен годишњици операције “Намерна снага”. Тада су се и представници Републике Српске и Републике Србије придружили расправи о разлозима почетка НАТО агресије на Југославију. А већ следеће године ћемо посветити посебну пажњу 30.годишњици Дејтонског споразума, 150. годишњици Велике источне кризе и 300. годишњици просветитељске мисије Максима Терентјевича Суворова у Србији. Сигуран сам да ће своје пројекте за ове незаборавне датуме припремити и Универзитет у Источном Сарајеву и представништво РИО у РС. Очекујем да ћемо данас нацртати путеве даље сарадње, размењивати мишљења о развоју историјске науке и разговарати о томе како боље одговорити на изазове модерности.
Председник Управног одбора РИО, изразио је захвалност Универзитету у Источном Сарајеву и представништву Руског историјског друштва у РС “за организацију овог скупа и за значајан допринос у јачању наше билатералне сарадње”.
Први пут објављено: https://rg.ru/2024/11/16/ruslan-gagkuev-blagodaria-rabote-istorikov-udaetsia-sderzhivat-revizionistov.html
