Политолози данас пруже различите прогнозе поводом перспектива развоја светског политичког поретка. Руководилац Руско-Балканског центра за пословну сарадњу и културу Михаил Јарујев нуди своје виђење ситуације са тачке гледишта сарадње Русије и балканских земаља. Говор је на балканском економском форуму у Москви 14. марта 2024. године изазвао широк одјек и интересовање многих стручњака. Говор је био одржан и на форуму „Дани Русије у Републици Српској“ 18. маја 2024.
Објављујемо електронску верзију говора.
Михаил Јарујев, директор Руско-Балканског центра за пословну сарадњу и културу
Осим језгра (центрa стварања компетенција са високим животним стандардом), постоје и полупериферија (са просечним животним стандардом), периферија (са високим животним стандардом елита и ниским за остало становништво) и изгнаници под санкцијама са сиромашним становништвом.
Током људске историје државе су се такмичиле за сфере утицаја на различите начине – од директног потчињавања територија и борбе за колоније до стварања савеза и алијанси. Размеру језгра разматрамо уз три критеријума: војна моћ, дипломатски утицај, економски потенцијал. На основу тога делимо језгра на нивое: локални, континентални, светски (види горе). Размотримо скорију историју Русије и балканских земаља са тачке гледишта формирања центара моћи.
Након Другог светског рата формиран је биполарни модел: први пол на челу са СССР уједињавао је земље социјалистичког блока, други на челу са САД уједињавао је земље колективног Запада. Постојао је и низ земаља Покрета несврстаних које су имале независно виђење свог развоја. Сукоб основних полова – СССР и САД – одвијао се по сценарију међусобног нуклеарног одвраћања.
Од 1996. до 2014. године Русија је технолошки остајала на нивоу периферије, у земљи су се развијале екстрактивне индустрије, а систем стварања компетенција је деградирао. Ово време се може назвати „периодом привидне једнакости“. Продајом ресурса Русија је поступно добијала одређену економску тежину, али је истовремено пребацивала периферију Руске империје и СССР под контролу колективног Запада, јер само „колективни Запад“ са тачке гледишта САД може имати периферију у униполарном моделу.
2014. године сукоб за контролу Украјине довео је до краја „период привидне једнакости“. 2014-2022. године су везане за припрему ескалације око Украјине. За Русију је убрзана дерусификација становништва Украјине постала провокативни маркер. 2022. године сукоб је прешао у војну фазу.
БАЛКАН ОД 1870. ДО 2022. године (ГРАФИК бр. 2)
После руско-турског рата 1877-1878. године на Балканском полуострву су се појавиле независне државе Србија, Црна Гора, Румунија, Бугарска. 1821. године након борбе Грчка је стекла независност. Уз нагли развој Руске империје, јачање и ширење Аустроугарске, успон Немачке и појаву сопствених интереса Велике Британије и Француске на Балканском полуострву, Османско царство је губило утицај у региону због техничке заосталости и средњовековног модела владе.
Раст националне самосвести народа Балкана и различита усмереност интереса спољних играча претворили су регион у арену сукоба интереса, који су прерасли у сталне војне сукобе. (Дијаграм бр. 1. Мултиполарни свет 1870-1945. г.).
За Србију је приоритет био излаз на море, за све остале – ширење сопствених територија на рачун суседа. Експанзија спољних играча у ствари се изражавала у повлачењу елита балканских земаља на своју страну у глобалним сукобима. То је доводило до крвопролића и прекрајања граница. Овакав модел је важио до краја Другог светског рата.
Појединачно балканске земље нису могле да значајно повећају економски потенцијал. Како би преживели, морали су да ситуационо улазе у коалиције са спољним играчима, укључујући и питања економског развоја и у процесу преласка ка новим технолошким циклусима.
1945-1991. године су постале период биполарног света и нуклеарног одвраћања (дијаграм бр. 2). Бугарска и Румунија су се прикључиле социјалистичком блоку. Грчка и Турска су остале капиталистичке. Југославија и Албанија су више тежиле социјалистичком блоку, иако са својом спецификом. СФРЈ се усмеривала на компромисни систем у привреди. Албанија – на изолационизам са комунистичком идеологијом.
После распада СССР и преласка света на униполарни модел (1991-2022., дијаграм бр. 3), генерално је нестао социјалистички систем. Балканске земље, осим Србије и БиХ, интегрисане су у ЕУ и НАТО низом војних сукоба по различитим сценаријима. Земље које су ушле у западни блок под условима одрицања од суверенитета и јединственог развоја добиле су повећање просечног животног стандарда становништва. Деградација система провере и равнотеже довела је до бројних сукоба на Балкану и у СССР.
РУСИЈА И БАЛКАН У НАСТАЈУЋОЈ АРХИТЕКТУРИ МУЛТИПОЛАРНОГ СВЕТА
Тренутно се односи у међународној арени поступно граде на начин мултиполарног света. Мултиполарност у политици претпоставља постојање у свету више полова моћи, који су најмоћније државе водеће независну спољну политику. Центар моћи може бити не само суперсила, већ и алијанса држава. Њима на овај или онај начин теже друге земље.
Кад се ради о Балкану центри моћи који одређују ситуацију јесу Европска унија („прокси“ САД), Руска Федерација и земље БРИКС-а (Индија, Кина, Иран).
БРИКС је још увек у фази формирања и развоја сопствених приступа и стандарда основних параметара међународног и друштвеног поретка. О томе сведочи и програм форума БРИКС, који је одржан у новембру 2023. године у Санкт Петербургу. А у њему су учествовали и представници Балканског полуострва, углавном Србије.
Балканске земље, интегрисане у ЕУ и НАТО, тренутно немају доста реалног суверенитета и кретаће се у оквирима политике Западног блока.
Једине земље у Европи које граде своју односно независну унутрашњу и спољну политику јесу Србија и Босна и Херцеговина (због става једног од ентитета, Републике Српске). Тако Србија остаје земља ван војних блокова, а Босна и Херцеговина набавља минимум наоружања.
МОГУЋНОСТИ ПРИВРЕДНЕ САРАДЊЕ (ГРАФИК бр. 3)
Такође су на Балкану само Србија и БиХ задржале независност у усвајању економске стратегије, остале балканске земље су ту функцију делегирале вишем нивоу, САД и ЕУ.
Србија се посебно труди да сачува економску независност диверзификујући стране инвестиције. Како је ”Балкански Дипломат” писао у прошлом броју часописа, Србија је према подацима из 2021. године привукла 3886 милиона евра страних инвестиција, укључујући 1762,4 милиона евра из земаља ЕУ, 630,4 милиона евра из Кине и 39,9 милиона евра из Русије.
Економска интеграција Русије је могућа са балканским земљама које нису део западног блока. Сада се врши трговина робом произведеном у оквиру 2.,3.,4. технолошких циклуса.
Неопходно је водити рачуна о геоекономским ризицима (окружење земљама НАТО и Европске Уније). Кретање робних токова може бити вештачки ограничено санкцијама, упркос томе да се оно одвија у оквиру споразума са Евроазијском економском унијом. Узимајући у обзир ове факторе, неопходно је развијати сарадњу у индустријама које су минимално зависне од геоекономских ризика. То су пре свега наука, образовање, дигитализација, софтвер, двосмерна локализација производње (у областима где има потражње), медији и култура.
Да би се ојачале позиције Русије као једног од полова, потребно је развијати компетенције у оквиру шестог технолошког циклуса. Карактерисаће га развој роботике, биотехнологија заснованих на достигнућима молекуларне биологије и генетичког инжењеринга, нанотехнологије, система вештачке интелигенције, глобалних информационих мрежа, интегрисаних саобраћајних система великих брзина. На путу развоја у овом правцу Руска Федерација може укључити Србију и БиХ (РС) у процес технолошког раста.
Гледајући у будућност, Руској Федерацији су потребни пројекти светског нивоа са локализацијом појединачних пројектних канцеларија на Балкану. Истовремено, важно је понудити интеграцију младима Балкана приликом реализације таквих пројеката.
Треба узимати у обзир то да се значајан део напредних компетенција ствара у оквиру глобалних корпорација (не само у научним заводима). Локализација водећих компанија Русије у Србији и БиХ (РС) допринеће економској интеграцији у обострану корист. Србији и БиХ (РС) потребна је подршка руководства и законодавних органа земаља у стварању привлачних услова и дугорочних гаранција за то. Од стране Русије такође је неопходно да се створе услови за локализацију српских предузећа.
Узимајући у обзир колосалне ризике за Србију и БиХ, по мом мишљењу је боље да се оне тренутно држе неутралности.
Сарадња са осталим балканским земљама могућа је само у оквиру онога што ће САД и ЕУ дозволити: то су ресурси и производи ниске додате вредности (1., 2., 3. технолошки циклус). Тешко је градити перспективне пројекте са овим земљама. Остају само ограничени информациони ресурси за преношење става Русије становништву ових земаља. Битно је сачувати постојеће пројекте и елементе народне дипломатије. На нивоу становништва остаће интересовање за сарадњу са Руском Федерацијом упркос вештачким препрекама.
ПЕРСПЕКТИВНИ СЦЕНАРИЈИ
Политолози сада виде могућност да се ситуација развија по више сценарија. Разлог је такве мултиваријантности како у великом броју играча, преплитању њихових интереса, обиљу фактора који одређују њихово могуће понашање, тако и у томе да се одлуке често доносе уз кршење формалне логике и интереса земаља учесника процеса (дијаграм бр. 4).
Уз јачање мултиполарног модела и одрицање од тежње за униполарношћу са доминацијом ЕУ, периферија колективног Запада ће се смањивати (такође и због уласка у БРИКС). Неке од земаља које су сада на полупериферији колективног Запада прећи ће на периферију, са свим долазећим економским последицама.
Много сад зависи од тога које ће земље ући у сукоб између Русије и Украјине и да ли ће доћи до других сукоба. Пожељни сценарио за Русију након постизања резултата у сукобу на територији Украјине јесте прелазак у зону мултиполарног света са даљом интеграцијом у оквиру БРИКС+.
Истовремено, да би се избегао ризик задржавања на полупериферији, потребно је наставити политику супституције увоза у кључним индустријама, заштите од извоза капитала, развијати компетенције у оквиру 5., 6., 7. технолошких циклуса, и градити међународни систем поделе рада у оквиру БРИКС+.
За Русију је битно стварање технолошких кластера и компанија светског нивоа (попут Росатома), државно стимулисање развоја предузетничког екосистема и интеграција са истим екосистемима земаља БРИКС+.
Санкције западног блока уведене Русији започеле су процес стварања светског тржишта без Запада као регулатора. Оно што ће убрзати излазак светске периферије из западне контроле јесте пре свега стварање сопственог финансијског система и центара технолошког развоја БРИКС+ у оквиру 5.,6.,7. технолошких циклуса.
Говор је први пут одржан на економском форуму
„Русија-Балкан: архитектура мултиполарног света. Искуство и перспективе”
14. март 2024., Москва, Међународни трговински центар.
Одржан је и 23. априла 2024. на форуму „Балкански мост. Иваново“ (Иваново, Руска Федерација)
и 18. маја 2024. на форуму „Дани Русије у Републици Српској“ (Бања Лука, Република Српска)
Први пут је објављен у часопису ”Балкански Дипломат”, бр. 1(3) (пролеће-лето 2024.).
