У Босни и Херцеговини (БиХ) наставља се сукоб око изградње два нова гасовода. Тако је на нивоу Виjећа министара БиХ од априла 2023. блокирано питање потписивања међувладиног споразума између БиХ и Србије.
Реч је о блокирању пројекта „Нова источна конекција Босна и Херцеговина – Србија“ . То се, према нашим изворима са Балкана, дешава из политичких разлога: главни је активно лобирање за алтернативни пројекат „Јужна интерконекција”, чији је један од циљева, према опису, „да се смањи зависност од руског гаса“.
„Нова источна интерконекција” је пројекат који постоји око 10 година. Према њему, руски гас ће пролазити кроз Балкански ток, преко границе Србије и Босне и Херцеговине. Тачније, од Инђије у Војводини преко Мачванског Прњавора до Бијелине, па до Бањалуке и Приједора – све до Новог Града. Сада су у Бијелини већ изграђене неопходне дионице гасовода са свим краковима, али да би гас ишао даље неопходна је сагласност Муслиманско-хрватске федерације. Проблем је, сматрају стручњаци, управо у пореклу “плавог горива”, а Сарајево је спремно да пристане да плаћа скупље испоруке енергената, све док не долази из Русије.
Морамо схватити значај изградње новог гасовода: постојећи – кроз Зворник на граници Србије и Републике Српске – изграђен је још у југословенско време, 1979. године. А сада не може да се носи са количинама неопходним за гасификацију Босне и Херцеговине, а да не говоримо о материјалном пропадању. Иначе, у Зворнику је планирана изградња фабрике за прераду течног гаса. Међутим, положај власти федерациjе чини проблематичним настанак и рад овог предузећа.
„Алтернатива“ снабдевању руским гасом преко „Нове источне интерконекције“ сматра се изградња „јужне интерконекције“, односно обезбеђивање снабдевања гасом од хрватског Загвозда преко Посушја до Новог Травника у Босни и Херцеговини са краком за Мостар и, евентуално, за Ливно (Херцегбосански кантон са хрватском већином). Напоменимо да је пројекат финансирао USAID* преко Европске банке за обнову и развој и да је, наравно, усмерен на енергетску зависност балканске државе од неруског гаса. Планирано је да изградња овог интерконектора почне ове године, чему је претходио масовни ПР напад.
Да би овај пројекат функционисао, још увек је неопходна изградња Јонско-јадранског гасовода (ИАП), који би требало да буде прикључен на постојећи Трансјадрански гасовод (ТАП). Преко ТАП-а, азербејџански гас из каспијског региона и катарско „плаво гориво“ се испоручују у Европу. За Јужну интерконекцију требало би да се користи азербејџански гас.
Планирано је да се Јонско-јадрански гасовод споји са Трансјадранским гасоводом у Албанском Фиеру 2025. године, затим иде до Сплита, а одатле до Дугопоља. Ту би требало да почне јужна интерконекција. Западне земље очекују да ће овај пројекат бити искоришћен и за снабдевање Црне Горе гасом.
У Сарајеву је 27. априла 2023. године требао бити одржан састанак Вијећа министара Босне и Херцеговине на којем је требало разговарати о потписивању међувладиног споразума и даљем раду на „Источној интерконекцији“ – представници Републике Српска је на овоме инсистирала. Међутим, Кристијан Шмит, такозвани високи представник УН за БиХ (чија овлашћења не потврђује Савет безбедности УН, не признају га Русија, Кина и Република Српска), отказао је овај састанак. Према Бањалуци, то је противзаконито. Као одговор на ово, српска страна прети да ће блокирати координацију питања везаних за пројекат Јужне интерконекције. Подсјетимо, због компликоване структуре управљања БиХ, одлуке у Предсједништву треба да се доносе само консензусом.
Затражили смо коментар о овом питању од Срђана Мазалице, посланика Народне скупштине Републике Српске из владајуће партије СНСД (чији је лидер предсједник РС Милорад Додик).
– Заиста, пројекат „Источна интерконекција” је већ више пута блокиран у Предсједништву БиХ од стране представника муслимана (прво од стране Шафика Џаферовића из СДА, Странке директне акције, а потом од стране Дениса Бећировића из Социјалдемократске партије) и Хрвата (Жељко Комшића из Демократског фронта). Нажалост, не узимају се у обзир економске предности, стварају се препреке из политичких разлога: они не желе да руски гас иде у РС и Босну и Херцеговину, али ми, представници Републике Српске, желимо. Исто се може рећи и за учешће руских компанија у изградњи гасовода кроз Бијељину: чекамо руски гас и руске инвеститоре. Министарство енергетике Републике Српске спремно је да разговара о пројектовању и изградњи „Источне интерконекције“ са руским предузетницима (подсећамо да је у марту 2023. године управо такав састанак одржан са генералним директором ПМК-710 д.о.о., Михаилом Јарујевим, и делегацијом из Русије – нап. БДК).
Истовремено, босанско-хрватски ентитет има своје унутрашње контрадикције по овом питању. Прво, министар енергетике, рударства и индустрије, муслиман Немнер Ђиндић, уопште није против „Источне интерконекције“, али је њихов представник у Председништву против. Друго, не могу да схвате ко треба да учествује у изградњи гасовода „Јужна интерконекција” – босанска или хрватска компанија и да ли треба да постоји крак до Ливна или не.
Ми смо за то да оба пројекта функционишу на добробит свих грађана. Али, како сарајевске власти нису заинтересоване за конструктиван дијалог, Република Српска задржава право да у Президијуму блокира изградњу гасовода Загвозд-Травник. Наша представница Жељка Цвијановић може ставити вето на овај пројекат. Мада ни то није тако лако, јер СНСД и коалициони партнери немају загарантовану потребну 2/3 већину у Скупштини да би подржали вето у Предсједништву. А прозападна опозиција ће се потрудити да до тога не дође, радећи са неопредељеним посланицима.
Могућ је и билатерални споразум Србије и Републике Српске о изградњи „Источне интерконекције” (без учешћа сарајевских власти – нап. БДК), али ће га готово сигурно блокирати Уставни суд Босне и Херцеговине. ** А у овом случају много ће зависити од опредјељености власти Бањалуке. Надамо се, наравно, конструктивном решењу кризе, али, као што разумете, то није тако једноставно.
Аутор: Владимир Сапунов
* Америчка агенција за међународни развој је препозната као непожељна организација у Русији и њене активности су забрањене
** У Уставном суду БиХ има 9 особа, од којих 4 представљају муслиманско-хрватски ентитет, 2 Републику Српску, а још 3 држављана страних држава, које именује предсједник Европског суда за људска права. РС је више пута повлачила своје представнике из највишег правосудног органа у земљи у знак протеста против његов одлука.
„Нова источна интерконекција“ – пројекат постоји од 2014. године.
- Гасовод би требало да прође кроз Инђију (где ће се спојити са Балканским током), затим да прође кроз Мачвански Прњавор у Србији; а затим у Републику Српску: Бијелину (преко граничног прелаза Рача), Брчко, Модричу, Добој, Дервенту, Прњавор, Бања Луку, Приједор — све до Новог Града.
- Укупна дужина је 415 километара, од чега 325 треба да прође кроз територију Републике Српске, 90 кроз Србију.
- Цена: 125 милиона евра.
- Капацитет протока је 1,2 милијарде кубних метара годишње.
- Извођач радова – „Газ-Рес” д.о.о. (Бања Лука).
„Јужна интерконекција” – пројекат постоји од 2015. године. Мора се ићи преко Дугопоља, уз Сплит, па кроз Загвозд и Имотски на хрватскоj страни; Посушје, Томиславград, Шуицу, Купрес, Бугојно до Новог Травника – на босанскоj. Са краковима за Ливно и Мостар.
- Укупна дужина је 162 километра, од којих су 74 на територији Хрватске, 88 на територији Босне (укључујући 68 километара – крак за Мостар).
- Цена: 101 милион евра.
- Капацитет протока је 1,2 милијарде кубних метара годишње.
- Предложени извођачи радова су „Бх-гас” (Сарајево) и Плинакро д.о.о. (Загреб).
Јонско-јадрански гасовод – пројекат постоји од 2007. године.
- Укупна дужина је 511 километара. Од тога ће 168 км проћи кроз територију Албаније; Црне Горе – 94 км; Хрватске – 249 км. 52 км биће подводне деонице.
- Цена: 610 милиона евра
- Капацитет – 5 милијарди кубних метара годишње.
- Предвиђени учесници су „Бх-гас” (Сарајево), „Плинакро” д.о.о. (Загреб), СОКАР (Баку), владе Албаније и Црне Горе.
