Иако није прошло нарочито много времена од смрти проф. др Николе Кољевића, институције у Српској као да заборављају једну веома значајну фигуру из првих година постојања Републике Српске. Овим текстом ће покушати да се да мали допринос у очувању лика и дјела професора Кољевића.
Професор Кољевић рођен је 9. јуна 1936. године у Бањој Луци у трговачкој породици у тадашњој Врбаској бановини Краљевине Југославије. Дипломирао је 1959. и докторирао 1964. године на Филозофском факултету у Београду, а све до избијања грађанског рата у БиХ је радио на Универзитету у Сарајеву. Био је филолог, есејиста, критичар, уредник, сценариста, преводилац и писац, те један од најбољих познавалаца Шекспировог дјела у СФРЈ.
Вријеме оснивања националних странака у Југославији га је затекло на позицији редовног професора на сарајевском универзитету. Те 1990. године се прикључио Српској демократској странци (СДС) заједно са још неколико угледних српских професора из Сарајева, попут Биљане Плавшић, Милорада Екмечића, Алексе Бухе, Славка Леовца и Војислава Михајловића. Све су то били угледни чланови друштва који су у правом смислу представљали елиту српског народа у БиХ.
На првим вишестраначким изборима 1990. године професор Кољевић је изабран као један од два српска члана Предсједништва Социјалистичке Републике БиХ уз проф. Биљану Плавшић. Након низа политичких превара у Сарајеву и напуштања институција СР БиХ од стране Срба, у прољеће 1992. године, професор Кољевић заједно са Биљаном Плавшић постаје потпредсједник Републике Српске. Њих двоје нису учествовали у активном политичком животу Српске, што ће трасирати даљу њихову улогу у стварању и очувању младе српске републике.
Због свог изванредног познавања енглеског језика, као и енглеске културе, др Никола Кољевић је често вршио улогу дипломатског представника Републике Српске, те је у неколико наврата током Одбрамбено-отаџбинског рата водио преговоре с присуством међународних преговарача. Описиван је као изузетно динамичан и комуникативан преговарач чврстих ставова, те као човјек дијалога и компромиса. Одлучно је представљао и штитио интересе Републике Српске на међународном плану. Због своје интелектуалне и професионалне честитости, која га је красила не само на научном плану, већ и као државника, није био имун на пропусте у српској политици.
Највећим дијелом учествовао је на конференцијама и преговорима организованим од стране Међународне конференције за бившу Југославију и Уједињених нација од 1993. године представљајући на међународном плану Републику Српску. Такође, био је присутан на Конференцији о имплементацији мировног споразума у Лондону из 8. и 9. децембра 1995. године. Најзначајнији потез, који се сматрао погубним с тадашње тачке гледишта, било је стављање потписа на Анекс IV Дејтонског споразума (Устав БиХ), којим је Република Српска очувана до данашњег дана. Из другог угла, овакав потез се сматрао примјером авангарде и широкоумности у контексту очувања Републике Српске у тадашњим околностима.
Паралелно са функцијом потпредсједника, професор Кољевић је био заслужан за оснивање Универзитета у Српском Сарајеву (касније Универзитет у Источном Сарајеву), чији је био проректор, и оснивању Удружења књижевника Републике Српске. Претпоставља се да је управо професор др Никола Кољевић стандардизовао званични енглески назив Српске – Republic of Srpska.
Након рата се бавио књижевним радом, а кроз дјела «Стварање Републике Српске» и «Од Платона до Дејтона» је на себи својствен начин дао свједочанство о првим годинама постојања Српске. Умро је 25. јануара 1997. године на Војномедицинској академији у Београду. Сахрањен је на гробљу «Св. Пантелија» у бањалучком насељу Борик.
Све до уназад неколико година, сјећање у јавном простору на лик и дјело професора Кољевића није било присутно. Искључиво се чувало кроз академску заједницу и студенте оба јавна универзитета у Српској на којима се дјела Николе Кољевића и даље користе у проучавању филологије. На бројним књижевним скуповима се говорило о професору Кољевићу и његовом раду на пољу књижевне критике, те о његовом значају у српском културном простору. Тек 2017. године је на његовој родној кући постављена спомен плоча у његову част, а двије године касније је постављена његова биста испред Народног позоришта Републике Српске. У Музеју Републике Српске је од децембра 2022. до марта 2023. године била постављена изложба «Путеви професора, ствараоца и државотворца: професор доктор Никола Кољевић (1936-1997)» са професоровим личним предметима.
Упркос свему, професор Кољевић је био и остао изузетно свијетла личност истинске елите Републике Српске. Његови доприноси у политичкој, дипломатској и научној сфери, као и сам професоров живот, сигурно ће остати предметом проучавања и интересовања многих у Српској и ван њених граница.
