7. новембра у прес-центру ТАСС-а, студија социјалног филма “Вифсаида” уз подршку Фонда “Историја Отаџбине” представила је јавности документарни филм „“Грешка” пуковника Едвиндсона” режисера Дениса Чуваева. Филм је посвећен сећању на совјетске војнике који су погинули пре 80 година у близини српског града Ниша током провокације америчке обавештајне службе.
„Овај филм је део великог рада који фонд „Историја Отаџбине“ и Рускo историјско друштво (РИО) обављају са српским историчарима и историјском заједницом Србије о осветљавању заједничких страница наше историје“, истакнуо је председник Управног одбора РИО Руслан Гагкујев. „Када је ова пријава стигла на конкурс у категорији „Документарни филмови“, приступили смо јој с великим интересовањем. Не могу рећи шта смо знали о овој епизоди, заиста, чак ни за специјалисте у области Другог светског рата, ово није најпознатија епизода. Погледавши га пажљиво, увидевши овде паралеле са савременом ситуацијом, дошли смо до закључка да га је нужно подржати. Оцене стручњака биле су високе.“
Руслан Гагкујев је констатовао да „довољно активно сарађујемо и са историчарима Републике Србије и Републике Српске“. „Прошле године у Источном Сарајеву основано је представништво РИО“, истакао је. „Тренутно се разматра питање о оснивању представништва Друштва у Београду. Надамо се да ће иницијатива бити успешно завршена. Радујемо се што видимо српске колеге на нашим научним догађајима, конференцијама и форумима.“
Према мишљењу продуцента филма, председника комисије Јавног савета при Россотрудничеству по питањима популаризације руске културе, традиционалних духовно-моралних вредности и патриотског васпитања Филипа Кудрјашова, провокација представља визит-картицу америчких специјалних служби.
„О овој причи сам сазнао пре око 10 година, када је Руски-српски хуманитарни центар (РСГЦ) поставио спомен-обележје на месту сахране наших пилота поред бившег немачког логора за ратне заробљенике, где су биле распоређене јединице совјетске војске“, објавио је Филип Кудряшов. „Важно је да су управо Срби иницирали максимално широко привлачење пажње на ову причу. Они су настојали да о томе што више говоре, али до Русије њихови „гласови“ нису допирали. Захвалан сам Фонду „Историја Отаџбине“ на подршци. Уверен сам да ће захваљујући нашем филму о овим догађајима много људи сазнати.“
Хронологија трагедије прецизно је реконструисана по материјалима Централног архива Министарства одбране Русије. 14. октобра 1944. године српски град Ниш већ је био у потпуности ослобођен од фашиста Народно-ослободилачком војском Југославије уз подршку совјетске авијације. 7. новембра извршена је прерасподела јединица 57. армије Совјетског Савеза из града Пирота у град Параћин. У 13:10 између градова Ниш и Алексинац, наша аутоколона је изненада нападнута од стране 27 америчких ловаца „Лајтнинг”.
У одговору, са аеродрома у Нишу у небо је подигнуто 9 совјетских Јак-9, који су, упркос присуству препознатљивих знакова Црвене армије, такође били под ватром од стране “савезника”, што је довело до ваздушне борбе. Совјетски пилоти на челу са капетаном Александром Колдуновим срушили су до 7 авиона нападача. Наши губици су износили од 3 до 4 авиона. Напади „Лајтнинга” су престали тек након што се вођа групе совјетских ловаца, ризикујући да буде срушен, приближио водећој ескадрили америчких ловаца и показао му препознатљиве знакове свог авиона. Током “инцидента” погинуло је 23 совјетска војника, укључујући генерал-поручника Григорија Котова.
Јосиф Стаљин је наредио да се одмах спроведе истрага о инциденту, предвиђајући да је циљ провокације Американаца увођење англосаксонских посматрача у штабове совјетске војске под изговором да се спрече такве трагедије. Ова претпоставка Совјетског генералиссимуса је потврђена у децембру 1944.године, када је амбасадор САД у Москви Вилијам Гариман, извињавајући се “за инцидент на Балкану”, предложио да се “у циљу избегавања сличног у будућности” пошаље у штаб совјетских трупа у региону група америчких официра “за координацију акција”. Стаљин је, наравно, одбио тако великодушну понуду Вашингтона.
Руководство САД и СССР-а није објавило инцидент. Међутим, након рата, маршал Сергеј Бирјузов и генерал-поручник Арефа Блажеј у својим мемоарима изразили су став да је напад америчких трупа носио провокативни карактер.
Први пут објављено: https://rg.ru/2024/11/07/ruslan-gagkuev-rio-aktivno-vzaimodejstvuet-s-serbskimi-istorikami.html
