Превремени парламентарни избори у Србији објављени 1.новембра нису били велико изненађење. Након претходних избора у априлу 2022.године, коалиција СНС Александра Вучића и СПС Ивице Дачића добила је у Скупштини 126 од 250 места. Није баш одржива предност. Није случајно да је влада у потпуности формирана тек крајем октобра прошле године.
Када је председник Вучић по трећи пут на место премијера предложио Ану Брнабић, говорио је да очекује рок за нову владу од 2 године. Односно, нови избори требали су се одржати 2024.године. Али испало је раније.
То ће бити трећи избори за Скупштину за 4 године. Дакле, није изненађење раним гласањем Срба. С једне стране, Вучић се нада да ће ојачати позиције провласне коалиције у парламенту. С друге стране, објава избора је одговор на захтеве опозиције, која је успела да оседлава народне протесте “Србије против насиља”. Они који се редовно одржавају у Београду и другим великим градовима од маја ове године — после два узастопна масовна стрељања — у школи “Владислав Рибникар” у српској престоници, а затим у Младеновцу.
Прозападне снаге су успеле да се прикључе најмасовнијим уличним акцијама у Србији од 2000.године. Именно на њима су звучали захтеви предвремених избора и оставке два силова министра главе МВД Братислава Гашича и начелника БИА (Српске разведке) Александра Вулина. Оба министра се не сматрају без основа проруским. Посебно Вулин, под западним санкцијама. И Вучић га је сместио са своје функције готово одмах након проглашења избора – под притиском Запада који је претио новим санкцијама Србији.
Схватајући да протести у Србији успевају да се искористе у своје сврхе, прозападни политичари су се ујединили у коалицију под називом “Србија против насиља”. И надају се да ће моћи да сакупе више гласова под сосом либералног популизма него на априлским изборима 2022.године.
Тада је коалиција “Мариника Тепић-Уједињени за победу Србије” добила нешто више од 13% гласова. У њој је био и трећи број садашње коалиције Драган Џилас. И” генерал НАТО ” Здравко Понош (сада број 10). Сама Мариника Тепић, ултралиберална активистка и бивша новинарка, иде у коалицију под бројем 6. Прва два су они који су изведени у познате политике уличне акције-последње и недавне.
Рецимо да је Радомир Лазовић, активиста Лево-зеленог фронта, изашао на авансцену 2019.године током протеста против рударства литијума од стране англо-аустралијске компаније Рио Тинто у месту Јадар (близу Лознице, округ Мачва) на северозападу Србије. Под другим бројем иде бивши лидер прозападне народне партије и градоначелник Трстеника Мирослав Алексич. Актуелни лидер Народне партије и бивши министар спољних послова Србије у ултралибералном кабинету Тадића Вук Јеремић иде на ове изборе са посебном листом. Иако је у прошлости био међу “Уједињеним за победу Србије”. Одређене разлике су се одразиле са Тепичем и Џиласом. Али у случају да НП прође у Скупштину, она ће очигледно ући у коалицију са њима.
Још једна прозападна сила “Saša Radulović-Dosta je bilo-Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka-Ana Pejić-Otete bebe-Dobro jutro Srbijo” иде на изборе под бројем 12, након партије Јеремича. Притом, сам бивши прозападни председник иде на листу само под бројем 249, означавајући се по првој професији (клинички психолог). То утиче на непопуларност Бориса Тадича. Многи, и не баш без разлога, сматрају да му Србија сада дугује незавидан положај Косова.
Мора се рећи да је по питању Косова међу главним српским политичким снагама потпуно јединство. Све против признавања независности. Али у вези са санкцијама против Русије, позиција прозападних снага се разликује од власти. Они су за санкције, мада не у кључним сферама, јер сматрају да неусаглашеност санкција омета “евроатлантски пут” Србије.
Притом се српске власти такође залажу за” европски пут”, а Вучић стално говори о”његовој безалтернативности”. А то је усред речи лидера западних земаља и званичника ЕУ да чланство Србије у Европској унији строго зависи од два услова: признавања независности Косова и санкција Русији. Анкете јавног мњења доследно показују да се већина Срба противи чланству земље у ЕУ. Али званични Београд на челу са Вучићем и даље фанатично говори о”безалтернативности евроинтеграције”.
Важна интрига избора је да ли постоји претња майдана. Резултати либералне прозападне опозиције ће омогућити одговарајућим структурама у САД и ЕУ да тестирају колико је реалан у перспективи силовни сценарио одбацивања Вучића од власти. Запад увек има на уму могућност замене умерено прозападне моћи карман-западном. Као што се догодило у својој Грузији (Шеварднадзе-Саакашвили) или Украјини (Кучма-Јущенко, а затим и Порошенко са Зеленским).
Сада, за прозападну опозицију, то што њени лидери стално трепере на митинговима на домаће теме: против насиља, корупције, плена литијума и слично.прозападни либерали, као и обично, покушавају да доведу у заблуду бираче правилним и неоспорним лозунгама, покушавајући да сакрију своју колаборационистичку суштину. Зато ће, уз добре показатеље, западници обавезно изаћи на улице, макар само да би означили протест и неслагање. У Србији, за разлику од Русије, нису забрањене најодиозније западне НКО (тип Сорос структура или USAID). Зато и помоћ својим симпатизантима могу пружити сасвим отворено.
Ново 5. октобар је сада једва могуће, али одређени корак ка томе прозападна опозиција може врло добро да уради. И, нажалост, одређени разлози за протесте ће сигурно дати власт. Пошто ће бити укључен административни ресурс; доћи ће и људи из Републике Српске са двојним држављанством, регистровати се на 1-2 дана и гласати. И тако даље. Ево таквих ситница и либерали ће се држати. Распрострањено је мишљење да Вучић држи опозицију у узди, укључујући прозападну. То је генерално тачно. Али Јушченко је у своје време радио за Кучму. Сасвим званично, био је премијер. А онда га је Запад користио током Мајдана.
На другом флангу на изборе иду традиционална већ патриотска удружења. НАДА, коју је створио генерал Божидар Делић, херој битке код Паштрике, који је умро прошлог лета. Нажалост, његова смрт може смањити број присталица уједињења који су прошли у Скупштину на претходним изборима.
Такође, ценз је у 3% на претходним изборима превазишао покрет ” Заветнице “Милице Джуржевич и” Двери ” Бошко Обрадовича. Овај пут они иду на изборе као јединствена листа у коалицији Nacionalno okupljanje (Dveri i Zavetnici).
Мало је недостајало прошлог априла пре него што је у парламент прошао ветеран српске политике Војслав Шешељ. Сада удружење “Dr Vojislav Šešelj-Srpska radikalna stranka” иде на изборе под трећим бројем, и сасвим је могуће да ако владајућој коалицији СНС-СПС недостају гласови за формирање владајуће коалиције, власти ће морати да траже помоћ од радикала. После претходних избора Вучић није тражио помоћ од патриотске опозиције-опет због претње западним санкцијама.
Можда се овим објашњава појава на патриотском пољу нове силе Mi-glas iz naroda, на чијем челу стоји доктор-пулмолог Бранимир Несторович. Постао је познат у своје време као борац против педофилије, али му је ковид времена донела посебну популарност када се отворено противио строгим рестриктивним мерама владе. Што, између осталог, није дозвољавало да се слави главни Српски породични верски празник Крсну слави. Сада уједињење “ми смо глас из народа” поставља језгро кампање дискурс о томе да патриотској опозицији недостаје стручњака који би понудили начине конструктивног развој земље. И у супротности са тим, они се нуде.
Вероватно је да би Вучић ту моћ могао да искористи за формирање владе. Анализа оваквих распореда није случајна-јер нека предвиђања говоре да коалиција удружења ” Александар Вучић-Србија не може да се заустави “и” Ивица Дачић — премијер Србије ” можда неће добити 50% гласова. А онда ће се морати договорити с неким да формира већинску владу на челу, очигледно са Дачићем. Или ће се Вучић обратити некоме попут СДС-а на другом боку? Тешко, али немогуће је искључити, у светлу “безалтернативности европског пута” ништа.
Тамни коњ изгледа као” Руска странка ” пензионера Слободана Николића. Господин Николић не учествује први пут на изборима, али сада се повећавају његове шансе да уђе у Скупштину, јер “РП” иде у њу као Странка националне мањине. На овим изборима, Николићева партија, која је више пута била у Русији, значајно је ојачала кампању (билборде, видео записе) и очигледно рачуна на одређени успех.
Периодично Слободан Николић обраћа пажњу на неке тачке везане за међународну политику: у једном од својих излагања обратио је пажњу на то да српски народ не може да разуме и прихвати информације о испоруци оружја од стране Србије на територију Украјине. Николић је подсетио и да руска партија (Руска странка) осуђује одлуке српских политичара о томе шта се ради против интереса Русије. За мањинску странку потребно је добити само 0,25%.
Поред “руске партије”, на изборе као партије националне мањине иду, рецимо,” Савез Мађара Воеводине “(број 6), или удружење” политичка борба Албанца се наставља ” (број 13).
Први резултати избора биће објављени већ у понедељак 18.децембра.
Владимир Сапунов, експерт-балканист, доктор филолошких наука.
Фотографија аутора.
Мишљење редакције се можда не слаже са ставом аутора.
