На сајту руске куће у Београду одржан је форум “балкански дијалог 2022” – годишњи догађај Фонда Горчакова, чији је циљ да се у контексту развоја односа са Русијом разговара о геополитичкој ситуацији у региону, о формирању јавног мњења и политичке културе на Балкану. Мероприятије је окупило око 80 водећих истраживача-балканиста и међународних других профила из Русије, постсовјетских држава, земаља Балканског региона и даљње странство.
Доктор политичких наука, професор НИУ вше Екатерина Ентина је истакла улогу културних инвестиција које је у последње време РФ направила у развоју међукултурне сарадње и дијалога са Републиком Србијом. На пример, у Београду је отворен споменик руском цару Николају II, уз помоћ руских компанија подигнуте су зграде храма Светог Саве, једног од највећих православних храмова на свету. Као узор за његову изградњу послужила је црква Свете Софије. Београдски храм није много мањи од катедрале која се налази у Истанбулу.
У извештају аналитичара Центра за средиземноморске студије НИУ вше Александра Наџарова, истакнути су главни представници хуманитарног присуства у региону. И ако је учешће Велике Британије, Немачке, САД и Француске током последњих деценија стекло системски карактер, онда земље као што су Турска, Народна Република Кина, као и државе Блиског Истока само развијају своје присуство на Балкану. За њих је Србија улазна тачка за њихову економску, културну и верску сарадњу.
Поред тога, на форуму су дискутовани нови вектори развоја земаља Балканског региона и проблеми повезани са тим: недостатак развоја инфраструктуре ИТ технологија, недостатак брзог Интернета за 3Д технологије и Интернет ствари, мала укљученост локалног становништва у ИТ бизнис. У вези са тим, од великог значаја су колаборације руских, српских, бугарских ИТ стручњака који сада раде на Балкану.
Последњи радни дан отворила је дискусија о улози медија у савременим државама и друштвима, чији је модератор био Леонид Свиридов, међународни коментатор МИА “Росија данас”.
Водећи аналитичких програма телевизијске компаније АЛТ-Инфо Давид Ахвледиани је на примеру Грузије истакао факторе који спречавају слободно емитовање медија.
“Неке препоруке које је ЕУ изнела Грузији пре него што је дала статус кандидата за чланство директно су у супротности са грузијском националном самосвешћу. Ако се усвоји Закон о сексуалним мањинама, Грузијски локални медији неће моћи да критикују ЛГБТ особе. То јест, ако кажемо да је ЛГБТ парада у Београду помогла да се организује Амбасада САД и исти активисти који су радили и у Тбилисију, биће нам изречена огромна казна и назваће нас “механизмом руске пропаганде”, рекао је он.
Кирил Вишински, извршни директор медијске групе “Русија данас”, члан савета при председнику Руске Федерације за развој цивилног друштва и људска права (СПЧ), у свом извештају се усредсредио на јачање улоге масовних медија у савременој политичкој комуникацији.
“Количина информација расте експоненцијално, као и број канала испоруке. Раније је радио објављивао Вести, а затим их је приказивао ТВ. Медији данас не објављују информације-ви их сами тражите. У зависности од телевизије, слика подношења ће бити различита: у Русији ће “први канал” првенствено говорити о државној политици, усвојеним законима и њиховом утицају на живот Руса, а “дожд” ће прво показати појединачни пикет или хапшење активиста, а затим ће већ говорити
о државним проблемима. Још један пример је Доналд Трумп када је једноставно искључен уживо. То није бесмислица, тако функционише слика света коју вам даје сваки одређени медиј. То јест, медији нису само повезани са политиком, већ су постали средство политике”, сматра говорник.
Подсетимо се да је форум ове године окупио око 80 водећих истраживача-балканиста и међународних других профила из Русије, постсовјетских држава, земаља самог региона и далеке иностранства.
https://srbija.yugsn.ru/balkanskij-dialog-v-dejstvii
