Српска делегација присуствовала је ЦИФИТ-овој 23.Међународној изложби инвестиција и трговине у кинеском Ксиамену. Занимљиво је да је у оквиру међународног догађаја одржана и форма са говорним називом “Једна Кина, једна Србија”. О томе којим пројектима су Срби привлачили кинеске инвеститоре и где су већ уложени капитали поднебесне казујемо у нашем материјалу.
Делегацију Владе Србије предводила је министарка културе Маја Гојковић, а у њен состав су ушли министар рударства и енергетике Дубравка Џедович Хандановић, министар информисања и телекомуникација Михайло Јовановић и министарка науке и технолошког развоја Елена Бегович. Сваки од званичника имао је презентацију” свог”, профилног пројекта. Мора се рећи да је најуспешнија била Дубравка Ђедовић, потписавши са једном од кинеских фирми уговор од скоро четири милијарде долара.
Разматрање путовања Срба у Ксиамен вреди започети анализом говора Маје Гојковић, кроз чије се изјаве јасно види београдски вектор на приближавању Пекингу. Госпођа министарка је истакла приврженост Србије даљем развоју економске сарадње са КНР и додатном јачању пријатељских веза. Гојковић је Кину назвала “кључним светским играчем у области инвестиција”, означавајући тако да, у ствари, углавном заузима Србију у сарадњи са”жутим змајем”.
Наглашавајући да се Србија сада развија, ослањајући се на свој напредак у информационој и комуникационој технологији, постајући нови “биоекономски центар” или центар Европе, министарка је истакла да је управо у Ксиамену 2019.године Србија најавила своје планове за усвајање Стратегије развоја вештачке интелигенције.
Министар рударства и енергетике Дубравка Ђедовић потписала је два меморандума са компанијом “Зијин Маининг” о наставку улагања у економију Србије. Споразум је посвећен улагањима у доњу зону српског рудника Чукару Пеки. Зијин Маининг је потврдио своју намеру да уложи додатних 3,8 милијарди долара у Републику Србију, укључујући развој соларне електране од 300 МВ.
Захваљујући потписаном документу, Србија ће бити између најбољих европских произвођача бакра и водећим произвођачима злата, као и прилика за додатна улагања. Поред тога, улагање “Зијин рударства” у соларну електрану вредну 200 милиона долара омогућиће ( како тврди Ђедовић) постизање синергије обновљивих извора енергије и рударства, као и побољшање заштите животне средине, јер ће се смањити употреба енергије угља за грејање приватних кућа.
“Зијин Маининг” је један од стубова сарадње Србије и Кине. Узгред, Србија је стекла репутацију “звезде у успону” у свету страних директних инвестиција, јер су се од 2012.до 2022. више него учетворостручиле, са 1 на 4,4 милијарде долара. Истина о томе колико се ово повећање може назвати растом прилагођеним инфлацији није пријављено. Поред тога, да би се постигли циљеви одрживог развоја, Србији је потребно око 15 милијарди евра инвестиција у енергетику, пре свега у обновљиве изворе енергије, реверзибилне хидроелектране и гасне електране, значајна улагања у развој преносна и дистрибутивна мрежа, као и изградња гасовода у суседне земље.
Министар информисања и телекомуникација Србије Михајло Јовановић представио је концептуални концепт првог иновативног округа у Србији и Југоисточној Европи. Иновативни округ ће се налазити у Крагујевцу, само 140 км од Београда, граду који се у кратком временском периоду, усред технолошког развоја, претворио у Српску “Силицијумску долину”. Место представља јединствени комплекс информационих, иновативних, креативних и дигиталних активности у Србији и уопште у Балканском региону. Иновативни квартал ће заузети површину од 56.000 м2, а замишљен је као креативно-иновативни дигитални центар са забавним и спортским садржајем, где ће чланови ИТ заједнице моћи да комуницирају и раде, док ће га сви слободно посетити.
У оквиру објекта планира се отварање засебних подручја за ИТ: пословни инкубатори, стартупи, део сектора — уз примену вештачке интелигенције, центар за развој роботике, центар “паметног града” за развој паметних енергетских система, стварање мреже “паметне инфраструктуре”, истраживачких лабораторија, центар за промоцију дигитализације, Одсек за биоинформатику и биоинжењеринг са истраживачким и лабораторијским простором, као и образовни центар за учење студената – мала стартуп места, хакатон и радионице за школску децу и Центар за промоцију науке. Кинези још увек не планирају да улажу у овај пројекат. Али можда ће неког другог привући жеља да помогне Србији у дигитализацији?
Али министарка науке, технолошког развоја и иновација Елена Беговић одржала је чак две презентације које су привукле велику пажњу потенцијалних инвеститора. Прво, Беговић је говорила о пројекту изградње “Био4 кампуса”, а затим и о плановима за одржавање Светске изложбе “Екпо2027″, која ће се одржати у Београду за четири године. Кампус ” БИО4 “по замисли српске владе” окупиће најсјајније умове модерности ” у области биолошких наука, чиме ће у земљу привући велике инвеститоре. До сада је главни изазов пронаћи ове инвеститоре.
Фото: srbija.gov.rs
