Економско чудо се назива прилично брз (од 7 одсто и више) економски раст, који показује национална економија једне или друге земље или групе земаља.
Познато је јапанско економско чудо 70-их, совјетско економско чудо 1942-45 и послератних година, када је Совјетски Савез могао не само на ратним пољима, већ и економски надмашити Немачку у производњи индустријских производа и изградити економију након уништења агресора. О савременом економском чуду у Србији се мање говори, иако се теме Раста српске економије у потпуности уклапају у овај појм.
Према подацима економиста, од 2019. године српска економија је најбрже растућа у Европи. Почетак таквог полетања је 2016.године, када је БДП Србије порастао за 2,7%. У земљи је смањен број незапослених. Ако у 2016. години није било запослено 17% Срба, до 2018.године тај показатељ је опао на 13%, а 2020. године, према подацима Европске комисије, незапосленост је достигла историјски минимум од 10,9%. (за поређење, незапосленост у земљама локомотива европске економије, Немачке и Француске износи 5,6, односно преко 7,8 процената).
Срби су успели да реше два главна проблема који су увек угњетавали економију земље: то је висока инфлација и девалвација динара. Последњи озбиљан пад курса динара је био у 2010-2011 годинама. Тада је национална валута депресирала за скоро четвртину, са 95 на 120 динара по евру. У 2016. години дошло је до још смањења курса валуте на 125 динара по евру, али онда се курс стабилизовао и последње 3 године не прелази границу од 117-118 динара по евру (данас се у мењачницама тако називају Српске мењачнице, које су пуне на улицама српских градова, може се уочити још један тренд, када је долар практично изједначио са евром).
Велику улогу у развоју српске економије одиграле су јефтине цене енергије, које Београд продаје на домаћем тржишту по вишој цени за становништво. Као што смо раније писали, Српске финансије су у последњих 20 година стекле више од 12 милијарди долара као резултат ниске цене гаса. Недавно, 27.августа 2022. године, српски председник је фантастичну цену руског гаса назвао 400 евра за хиљаду кубних метара. И то је сасвим фер, јер је на европском тржишту цена тачно 10 пута већа, око 4.000 евра. Кључну улогу су одиграле и руске (4 милијарде долара). (10 милијарди евра) и кинеске инвестиције (10 милијарди евра). Европска унија се веома плаши руских и кинеских економских пројеката, било да се ради о изградњи енергетских капацитета Росатома у Србији или о куповини некадашње фабрике америчког челика од стране Кинеза (коју је Србија 2012.године од Американаца купила за 1 долар како би се осигурало да хиљаде Срба не остане без посла; Американцима после економске кризе 2008. године фабрика није била потребна и желели су Русија и Кина се такмиче и у улагањима у инфраструктуру Србије. Многе путеве у Србији изградила је руска компанија Строй-Трест Руслана Байсарова, бившег зетка Руске примадоне. Усилима руских предузећа изграђен је јединствени железнички акведук од три километра за брзу трасу Стара Пазова Нови Сад (почео је да га гради Строй — Трест, завршила је компанија РЖД Интернешнл).
На отварању вијадукта српски председник Александар Вучић, као и увек емотивно, истакао је да “изгледа невероватно и поглед на Дунав и тунел као да смо у Швајцарској”. “Завршавамо најважнији пројекат, желео бих да укажем окупљенима не само на његово значење, већ и на лепоту овог објекта. Велико хвала нашим пријатељима из РЖД, руским и српским градитељима. Хвала председнику Путину што је подржао ову сарадњу са РЖД, Хвала вам на овом изузетном резултату овде у Србији”, нагласио је Александар Вучић. Као што је током изградње истакао амбасадор РФ у Србији Александар Боцан-Харченко, овај пројекат је реализација сарадње две земље и представља део коридора који повезује југ са централном и Западном Европом. Нажалост, због европских санкција, много тога што би се могло урадити са овом транспортном артеријом остаје у пројекту. И то није кривица Русије или Србије.
https://srbija.yugsn.ru/rossijskie-investiczii-vyizvali-serbskoe-ekonomicheskoe-chudo
