У Београду је одржан међународни самит “отворени Балкан” у којем су учествовали политичари и бизнисмени Србије, Албаније и Северне Македоније. На почетку самита председник Србије Александар Вучић, албански премијер Еди Рама и премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски састали су се са представницима предузећа земаља учесница спремних да подрже иницијативе пројекта “отворени Балкан”.
Такође је био састанак са представницима кризних група за храну и снабдевање енергијом, а затим су потписани билатерални документи.
Резултати форума потврђују актуелност светске агенде, значајне за већину земаља-то је храна и енергија. Резултат састанка био је споразум о безбедности хране, чија се суштина своди на то да ће у случају кризне ситуације Србија, Северна Македонија и Албанија имати међусобне гаранције и приоритет у области размене основне хране.
Како пише” Политика”, ” премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски изјавио је да је ова иницијатива посебно важна у ситуацији глобалне кризе у области хране и снабдевања енергијом.
О другој иницијативи форума подсетио је албански премијер Еди Рама. Политичар је рекао да” омаловажавање Европске уније према земљама Балканског региона, које се манифестовало током пандемије коронавируса, не би требало да се понови у условима енергетске кризе”, преноси ТАСС.
Усред пандемије, земље ЕУ нису делиле вакцине, лекове и медицинску опрему са балканским земљама, настојећи пре свега да обезбеде своје потребе.
“Позивам ЕУ да не понови срамотан однос према нама који је био током пандемије. Добро се сећамо како су земље Балкана биле приморане да се окрену Русији, Турској, Кини како би започеле вакцинацију. Европска унија је била затворена и гледала је само у себе. Срамота оваквог понашања препознали су и сами лидери ЕУ, важно је да се то сада не понови”, рекао је Рама.
У том смислу, вреди се сетити да је Русија послала у Србију 11 авиона ВКС РФ са војним лекарима и опремом, почела да испоручује вакцину Спутник V земљама Балканског региона, а затим је вакцина почела да се производи у Београду.
Критици Европске уније придружио се министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто.
“Конфликт у Украјини, његове економске последице и разорна криза снабдевања енергијом довели су до катастрофалног слабљења Европе и Европске уније. … Лидери Европске уније нису могли да заштите људе у Европи од плаћања рачуна за рат…”, истакао је он.
Председник Вучић је на самиту најавио завршетак рада на стварању система универзалне фитосанитарне контроле за сваку од земаља учесница (раније су критичари пројекта говорили о томе да је превише разлика између, На пример, Србије и Албаније на нивоу контроле, а такође су веровали да је у свакој од земаља довољно развијена корупција и да би то могла бити препрека за спровођење такве иницијативе) и ступање на снагу јединствене радне дозволе за грађане
Важан елемент сарадње, по мишљењу страна, може бити изградња гасног хаба. Идеју интеграције земаља у сличном правцу предложио је 2019.године председник Вучић. У почетку су се земље учеснице ујединиле у пројекат “отворени Балкан” на фону замрзавања интеграције Србије, Албаније и Северне Македоније у простор ЕУ. У сваком случају, ова тема је звучала као лајтмотив на пољима самита. Међутим, покушај унутрашње интеграције балканских земаља који је предузета по иницијативи Србије постепено проналази подршку од оних држава које су првобитно одбиле да се придруже уједињењу.
На самиту “отворени Балкан” црногорски премијер Дритан Абазовић изјавио је да су “грађани региона уморни од политике прошлости и штете национализму и заслужују олакшање свог живота”.
О жељи да се придружи “отвореном Балкану” изјавио је и председник Савета министара БиХ Зоран Тегелти. Босна и Херцеговина, представници Аутономне покрајине Косова, који такође нису ушли у ЕУ, ипак су скептичнији, посебно представници косовске аутономије, разматрају могућност уједињења и највише рачунају на интеграцију у ЕУ.
Занимљиво је да је идеју такве балканске интеграције подржао амбасадор САД у Србији Кристофер Хилл. Према његовом мишљењу, самопроглашена Република Косово треба да се придружи регионалном интеграционом пројекту “отворени Балкан”.
“То је један од најбољих пројеката у региону који омогућава заједнички рад на превазилажењу криза и нуди проширене могућности за сарадњу. Вашингтон ће наставити да подржава “отворени Балкан”. Приштина вреди постати део ње и показати свој напредак. То је у њиховом интересу”, цитира амерички дипломата портал “Балканиста”.ру.
Турска се пажљиво осврће на пројекат балканске интеграције. Већ 6. септембра Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је на брифингу за новинаре пре полетања из Анкаре у Сарајево рекао да Турској треба мир и стабилност на Балкану. Повод за посету била је 30-годишњица успостављања дипломатских односа Турске са Босном и Херцеговином и Хрватском.
