Данас само лењи не говори о потреби компетентне употребе у спољној политици такозване “меке моћи”. Важније је него икад знати шта се дешава у свету и разговарати о својој земљи – њеној политици, економији, култури. Све могућности за то постоје на Балкану и, пре свега, у Србији и Републици Српској (ентитету у складу Босне и Херцеговине).
Ова балканска, српска држава вековима је била у орбити Русије, наши народи повезују заједничка религија-православље, словенска етноса, слична историја и традиција, као и језик и ћирилично писмо. И упркос чињеници да ова земља нема заједничке границе са Русијом, утицај Русије на њу је огроман. Још у време Социјалистичке Републике Југославије, овде је широко проучаван руски језик, Срби су добро познавали руску културу. Почву за интерес створили су, укључујући и руске емигранте који су дошли овде у 20-им годинама прошлог века.
Многи Срби упознати са руском историјом и културом никада нису били у СССР-у и Русији, али огромно поштовање према нашој земљи и ничим није објашњено, готово митолошка љубав према њој била је и остаје обележје српског народа.
Нажалост, на Балкану имамо парадоксалну ситуацију – са таквим страхопоштовањем према свим руским људима који заиста имају стварно знање о Русији, прилично мало. Подаци из најновијих истраживања показују веома низак ниво знања, посебно код млађе генерације. Притом, став према нашој земљи у већини случајева код младих остаје исто тако позитиван. И то је такође парадокс-јер многи талентовани студенти често више воле да студирају ван своје земље, бирајући Европске универзитете. То утиче на утицај породице, обожавање Русије се овде преноси са генерације на генерацију. Многи се према нашој земљи односе као према другој домовини,” старијем брату”, о чему сведоче бројне народне пословице и дела књижевности. И то представља плодно тло са којим треба озбиљно радити.
Нажалост, у Русији о балканским државама зна још мање људи, а ако се постави питање Шта је Република Српска и по чему се разликује од Републике Србије, није међу балканистима наћи оног који ће тачно одговорити – задатак је мало испуњен. Људи банално збуњују Руски Белгород и српски Београд, а још мање не знају разлику између сличних држава по имену. Представници зрелије генерације, из СССР – а још увек се сећају Југославије, неки су тамо били у време Совјетског Савеза. Али оно што данас представља ова држава, практично не знају.
Сада се у Србији и у принципу на Балкану ради просветитељски и имиџни рад. У том смислу, у региону раде два позната медија – “Спутњик”, део породице МИА” Русија данас ” и канцеларија РТ на Балкану отворена прошле јесени (оба имају ресурсе на српском језику). У Новом Саду, другом по величини граду у Србији, постоји двојезични телевизијски пројекат о Русији, у којем се налази место и историје и савремене реалности. Међутим, како сами локални становници примећују, недостаје им пуноправни руски телевизијски канал са емитовањем 24/7 на српском језику. Зато што би то медији веровали много више.
У региону постоји највећа Западна мрежа United Media, која само званично укључује седам националних телевизијских канала, као што су Nova, N1, Vijesti, као и 55 кабловских телевизијских канала, 30 популарних интернет портала, радио станица и штампаних издања. Поред тога, и Блоомберг Адриа и Еуроневс и неколико других популарних, али отворено прозападних медија овде активно делују на мрежи Телеком Србија (комерцијални пројекат). Чак је и српска варијанта ТАСС – највећа информативна агенција у региону Танјуг – ушла у овај холдинг. Иначе, у мрежи емитовања у Србији постоје чак и два украјинска ТВ канала. Није ни чудо што Срби веома чекају појаву пуноправног руског ТВ канала.
Шта би било занимљиво Србима? Руске могућности образовања и науке, нове технологије, роботика и ИТ, традиционална култура и историја, географија и етноси, народне традиције Русије, и, наравно, спорт… практично о свему томе просечни Србин нема стварну представу.
Шта је у Русији? У овом тренутку овде уопште нема ни једног српског медија који би становнике наше земље упознао са овом Балканском државом, што би помогло у изградњи моста пријатељства са српским народом. Иако постоје успешни портали,сајтови, телеграм канали посвећени Балкану, то није довољно. Често немају стално финансирање и воде их ентузијасти.
Истовремено, Балкан је прави ризница занимљивих тема. Наши народи уједињују много – као што показује пракса, најзанимљивије за руског читаоца су теме које повезују историју и модерност.
Знање о земљи је веома важно и у условима када у Србију долази велики број Руса. Као што је показало искуство из прошле године, доласцима значајно недостаје знање о земљи у коју су дошли.
Можда би, ако би Русија имала више пуних ресурса и медија који истинито говоре о овој земљи, ситуација била другачија.
Текст: Милан Петрович
Од редакције:
Журнал “балкански ДИПЛОМАТ” је основан како би се барем делимично надокнадио дефицит знања о балканским земљама у Русији. Такође, циљ редакције је јачање пословних, научних, друштвених веза и развој културног дијалога између Русије и ових земаља.
