Текст: Дмитриј Некљудов, главни уредник портала “о Србији на руском”, Полина Нечитајло, глумица театра и филма, писац новинарка Танја Миленович-Костурков
Рад професионалних дипломата данас добија посебан значај. Амбасадор Босне и Херцеговине у РФ Жељко Самарџија, који је много учинио да ојача пријатељске односе две земље, завршава свој рад на овој позицији. Издавачи часописа захваљују му на топлом и љубазном односу према нашој земљи и плодном заједничком раду.
Интервју са Жељком Самарџијом, који су први пут објавили наши партнери, објављујемо на интернет порталу ruserbia.com. аутори су покушали да покажу не само раднике, већ и људске особине Господина амбасадора.
– Ваша Екселенција, многи руски бизнисмени размишљају о отварању бизниса на Балкану. На које гране економије бисте им препоручили да обрате пажњу?
– Велики број привредника нас зове и питају о могућностима сарадње са компанијама у Босни и Херцеговини. Мислим да постоје велике могућности за улагање у инфраструктурне и енергетске пројекте, пројекте за развој пољопривреде, а посебно треба обратити пажњу на сарадњу у туризму. Велики број туриста из Босне и Херцеговине заинтересован је за путовања у Русију, као и све већи интерес руских туриста за посету знаменитостима широм Босне и Херцеговине у оквиру туристичких тура по Балкану. Ово треба користити обострано као значајан потенцијал. Такође, сваким даном расте интересовање за верски туризам.
– Како руски туристи улазе у Босну и Херцеговину? Да ли су за то потребне визе или позивнице?
– Што се тиче услова путовања, за грађане Босне и Херцеговине и Руске Федерације постоји билатерални споразум о безвизном режиму до 30 дана.
– Велики руски песник, Федор Тютчев, има ред: “Славјански свет, затвори се ближе…” у чему је наше јединство?
– Словенски језици и културе имају много заједничког, само се временом и променљивим историјским околностима променила стварност, створен је нови геополитички поредак у свету, променили су се људи, културе и начини образовања. Упркос томе, словенски свет је на много начина јединствен и овде, пре свега, мислим на велика књижевна дела која су створили бриљантни писци од Балканског полуострва до Сибира.
– Учите руски језик, руску књижевност, пуно читате на руском. Питагор је рекао:” да бисте познавали обичаје било ког народа, покушајте раније да проучите његов језик”, а још”језик је душа народа”. Шта вам руски језик открива и да ли вам помаже да откријете руску душу?
– Још у основној школи смо сазнали да је руски језик поетски језик, а песници душа народа. Ако су песници душа народа, онда је језик у пуном смислу речи израз његове душе. Не можете научити нацију до краја док не сазнате њен језик, јер кроз језички израз откривате све лепоте културе, обичаја, уметности и свакодневног живота. Када читаш Пушкина, Есенина, Мајаковског, Чехова… како то поносно звучи! Можемо само да жалимо што ови људи нису имали довољно среће да живе и стварају дуже, јер би данас свет био много богатији великим књижевним делима.
Жељко Самарџија у руско-Балканском центру за пословну сарадњу и културу. Децембра 2022.године, чудни и Полномочни амбасадор Босне и Херцеговине у РФ посетио је Ивановску област.
Желько Самарджия в Российско-Балканском центре делового сотрудничества и культуры. В декабре 2022 года Чрезвычайный и Полномочный Посол Боснии и Герцеговины в РФ посетил Ивановскую область.
– Александар Куприн је написао: “језик је историја народа. Језик је пут цивилизације и културе. Како сачувати језик и веру?
– Познато је да руско-српски односи имају вековне традиције. Монаси и просветитељи из Србије отишли су у Русију у XIV-XV веку и тамо наставили своју активност. Затим су у XVIII веку руски просветитељи подржали српску културу, када су за њу настала тешка времена. И при Аустрији и при Турцима православно становништво је подвргнуто прогонству. На пример, Србима је било забрањено да славе Савиндан, певају старе српске песме, изводе националне мелодије и носе народне костиме. Све је то аустријска влада доживљавала као облик политичког протеста против њега. Због тога је било веома тешко сачувати језик кроз сложену историју једног народа, посебно када је реч о српском народу који је вековима био под окупацијом. Језик је много више од саме комуникације, основа је националног идентитета, изражајности, књижевног наслеђа и културе. С друге стране, руски језик, књижевност, уметност и култура освојили су свет својим размерама и креативном лепотом. Улога православне цркве у очувању језика током његове историје такође је била велика. Велики српски светитељ и просветитељ света Сава (Растко Немањић) је оснивач српске књижевности. Тако историја књижевног језика као изражајног средства књижевног стваралаштва почиње са њим, и он је прародитељ писања на славяносербском језику. То кажем зато што верујем да су језик и вера нераздвојни, језик је део историје нације, њене културе и креативности уопште, и то током дугог периода стварања цивилизација.
Да ли вам је било тешко да научите руски језик?
– За мене је велико задовољство учити руски језик и надам се да ћу успети јер радим на томе сваки дан. У основној школи сам учио руски језик, али морам признати да га нисам користио дуго времена, а језик се мора стално понављати. Као и у спорту, да бисте били добар спортиста, морате тренирати сваки дан и бити у форми.
– На основу тешке ситуације у Русији, на Балкану, у свету – у чему може бити наде и подршке?
– Данас је свет заиста у невероватно тешкој ситуацији, као да на сцени постоји цивилизацијска драма о којој нико не зна шта и са колико ће се трагичне последице завршити. Морамо развити више емпатије једни према другима, свет се мора окренути дијалогу, јер не постоји друга алтернатива. Не могу да разумем и прихватим да неко жели да стави свет на ивицу катастрофе због освајачких тежњи. Постоји само једна нада – разговор разумних људи, а има их много око нас, верујем у то, јер сам увек оптимиста.
– Сада се развија међународни пројекат “руска река”, посвећен деци из наших земаља која живе у иностранству. Како успоставити културну размену са домовином како се не би одвојили од својих корена?
– Сваки пројекат у којем су деца и Млади протагонисти треба поздравити и подржати. Нарочито деца која су одвојена од своје домовине или су рођена у другој земљи морају имати везу са својим коренима. Недавно се појавила идеја о отварању школе на српском језику у Москви, што ће бити веома добро за велики број људи из Републике Српске који живе и раде у Москви како би одржали везу са својим коренима.
– Шта је потребно да будете амбасадор (за децу која сањају да постану дипломате)?
– Порука сваком детету је да слуша родитеље и добро учи у школи, а свака професија коју стекну у животу је вредна поштовања и служи свом народу и домовини. Дипломатија је дивна професија, али и веома одговорна, јер своју земљу представљате на највишем нивоу у другим земљама. Наравно, постоје и модерне дипломатске школе које пружају основно знање, али дипломатски рад је занат који се најбоље обликује у пракси.
– “Геније, ум и дух нације налазе се у њеним пословицама”, приметио је Францис Бацон. Имате ли изреку која увек помаже и подржава?
– Велики и интелигентни људи вековима су остављали мудре поруке које су и данас релевантне, упркос великом напретку цивилизације. Руска пословица каже да тајна човека није у томе да живи, већ у томе зашто треба да живи. А велики српски песник Јован Дучић одавно је рекао да је то велика несрећа када човек не зна шта жели и права катастрофа када не зна шта може да уради. То морају бити оријентири у животу сваког од нас: бити активан и знати шта можете учинити, увек тежити знању.
– Које је ваше омиљено јело српске кухиње? Поделите са читаоцима његов рецепт.
– Представљам Босну и Херцеговину – државни савез два ентитета и три једнака народа. Сви имамо своје традиционалне културне праксе, али постоје и гастрономске ужитке. Неки од њих су врло слични, али сви народи имају своје специфичности. Ја сам Србин из Републике Српске и могу рећи да је српска кухиња веома укусна и квалитетна. Могао бих да истакнем неколико врло једноставних јела, попут српског пасуља са сланином или са димљеним свињским ребрима, димљеним бифтеком, сармом, различитим врстама пита… Волим да кувам гулаш од меса, а овај рецепт је врло једноставан: узима се исти однос лука и меса (говедине или свињетине), лук се динста, затим се додаје месо, мало црног вина и зачини по жељи. Све се кува неколико сати док се месо потпуно не скува. То је укусна и здрава храна.
Редакција ће наставити низ интервјуа са дипломатама Балканских земаља, као и са руководиоцима српских општина, јер овај облик омогућава нашим читаоцима да добију информације из прве руке.
О ФОТОГРАФИЈИ:
Прича Дмитриј Орлов, заменик директора за науку Ивановског државног историјско-крајезнавног музеја:
“КРЕПОСНА пушка, Русија. Средина XVII века. Ударно-силицијумски покретачки механизам. Калибар 23 мм.коришћен је у тврђавама, тврђавама и манастирима против важних Персона непријатеља: артилериста, војвођа. Према стручњацима, метак испаљен из овог оружја пробио је човека кроз оклоп на удаљености од 500 корака…
