Редакција почиње серију публикација посвећених општинама Србије и њиховом потенцијалу са становишта сарадње са Русијом. Прва Регија о којој смо одлучили да разговарамо је општина Пожега, једна од најмањих у Србији. Наш саговорник је заменик градоначелника Пожеге Иван Росић, који је на тој функцији годину и по дана.
Пожега
Пожега (СРБ. Пожега) је општина у Србији, улази у Златиборски округ. Густина становништва је 72 становника / кВ.км. захваћена површина је 426 квадратних километара, од којих се 61,6% користи у индустријске сврхе. Административни центар општине је град Пожега. Општина Пожега се састоји од 42 насељена места, просечна површина насељеног места је 10,1 кВ. км.
Иван Росић: “у овом тренутку, колико год невероватно звучало, овде немамо ниједну страну компанију”
– Започнимо разговор са оним што представља Пожегу и какво место ваша општина заузима у економском систему Србије.
– Општина Пожега налази се у Западној Србији, у пространој котловини која је најплоднији и најважнији део Златиборског округа. Простире се на површини од 426 квадратних километара и обухвата 42 локалитета, односно 55 катастарских општина са око 26.000 становника (према последњем попису становништва који је одржан ове године). Око 13.000 људи живи у границама града, а осталих 13.000 на удаљености до 43 км од центра. По административној подели Пожега припада Златиборском административном округу; граничи се са општинама Ужице и Косьерић на западу, Ариље на југу, Мионица на северу и Горни Милановац, Чачак и Лучани на истоку.
Пожега је, пре свега, значајан транспортни чвор, где су развијене и аутомобилске и железничке везе. Налази се на аутопуту М5 Београд – Црна Гора, око 180 км од Београда, као и на железници Београд – Бар. Железница нас повезује са једне стране са Баром, са Црном Гором, а са друге стране са краљевом. Тренутно се гради нова магистрала Белград-Јужна Адриатика (Коридор 11), која по пројекту пролази поред нашег града. И релативно близу су два аеродрома-Поникве близу Ужице, на удаљености од око 40 километара од Пожеге, и Лачевци близу Кралева, око 60 км.
– Колико је општина обећавајућа за стране инвестиције?
– Пут који сам поменуо требало би да буде у функцији или касније ове године или почетком следеће године. Не могу да наведем тачан временски оквир, али људи раде, сви су веома страствени према пројекту. Укључени су Кинези, Турци. Очекујемо да ће се страна улагања у наш регион знатно повећати након отварања аутопута. Ми смо највеће железничко чвориште и сада очекујемо да ћемо постати чвориште главних магистралних путева. Рецеп Таииип Ердоган, председник Турске, дошао је овде пре две године и претпостављамо да су турске компаније већ потписале уговоре са државом Србијом за продужење пута од Пожеге до Сарајева, преко Ужица и мокре Горее. То би довело до повезивања овог дела Босне и Херцеговине са Србијом, односно Републиком Српском, и даље према Хрватској. Верујем да муслимански делови Босне морају бити повезани са нашом земљом. Овде, с друге стране, један правац води на Иванице, тамо траса излази на Сьеницу и повезује се са Районом Нови-Пазар. Тако да очекујемо да ћемо бити нека врста тачке повезивања, транспортни чвор у сваком смислу, веома атрактиван за инвестиције, укључујући и из Русије.
[protected] оно што руски инвеститори треба да знају је да одавде могу слободно да путују и превозе терет буквално у све крајеве света. Овде је велики потенцијал за складишта стратешке логистике, као и за производне предузећа, јер одавде, из Пожеге и околине, роба се може доставити буквално на било које место железницом, аутомобилним транспортом, а ако је потребно авиационим теретним линијама.
– Шта представља економски потенцијал вашег региона? Које су његове инфраструктурне карактеристике?
– Пожега је релативно мала општина, али имамо много малих, средњих и великих предузећа. На пример, фабрика за прераду воћа “Будимка” била је веома позната у бившој Југославији, али није радила 30 година. Сада се овде наставља производња природних сокова, мармелада, џемова, захваљујући приватном лицу, инжењеру који је то преузео. У општини Пожега постоје утицајни бизнисмени, од којих сваки запошљава 600-700 људи. На пример, имамо велику компанију која се бави роботиком и производњом пластике, укључујући прозоре и врата. Имају потпуно аутоматизована предузећа, фантастичну роботску напредну опрему.
Треба рећи да гасовод који иде у Ужице, Ариље, Иваницу, такође пролази кроз нашу општину, што је реткост у овом делу Србије, па смо и гасни чвор, поред тога, у сва наша села проведен водовод. Такође имамо регионални пројекат канализације који развијамо у сарадњи са државом. План је да повежемо Иваницу, Ариље, Севојно, Косјерић и нас како бисмо се у наредним годинама повезали са регионалним колектором за третман отпадних вода, развили еколошку свест, укључили суседне градове, ојачали регионалне везе – све то, наравно, уз подршку државе. Све је то могуће, пре свега, у Пожеги, јер кроз њу теку три реке из којих се формира Западна Морава; други градови су географски виши од нас, али све се овде стапа и ова постројење за пречишћавање воде омогућило би да се тамо без проблема пије вода пречишћена.
– Компаније из којих земаља већ улажу на територији о којој се ради, у које индустрије и у ком обиму?
– У овом тренутку, колико год невероватно звучало, овде немамо ниједну страну компанију! Али зато имамо много малих, средњих и великих компанија и стално их јачамо. Само девет километара од Пожеге налази се фабрика боја Maxima Lučani, Српски гигант који извози робу у 60 земаља, укључујући Русију и Кину. Препознали смо их као великог инвеститора, иако су у власништву Цхацхака – увек кажемо “тако далеко, али тако близу”.
Имамо заиста велики потенцијал, али предузећа су територијално распршена. Зато сада планирамо да развијемо индустријску зону. То је заиста озбиљна идеја – општина је купила земљиште од наших пољопривредних произвођача, површина у овом тренутку је око 19 хектара, а када откупимо све што смо планирали, биће око 24-25 хектара. Ево, на пример, компаније Lučana, о којој сам говорио: имају око 900 радника који раде у три смене, а компанија нема где да расте. А онда би за њих постојала шанса да прошире производњу. Дакле, ми их привлачимо, практично преносимо са нама из друге општине, а овде у Пожеги им дајемо све услове за рад. То је један од наших планова.
– У којим индустријама у вашем региону ће бити добродошла инвестиција компанија из Русије? Постоје ли” слободне ” индустрије у којима нема конкуренције?
– Спремни смо за било какву врсту сарадње, овде су добродошле све врсте инвестиција из Русије, јер тренутно у нашој земљи не постоји ни једна економска сфера у којој би било какве спољне конкуренције за руског инвеститора. Веома ми је важно да нагласим, ако је то интересантно за руске инвеститоре, да овде у Пожеги имамо доста идеја о развоју туризма, јер смо у овој индустрији још увек најслабији. Спремни смо да понудимо озбиљну помоћ свима који покажу интересовање за улагање у туристичку сферу на територији општине Пожега.
Занимљив је сам град Пожега. На пример, наш централни градски трг званично је проглашен једним од најлепших градских тргова у Србији. Она је једна од ретких која се заснива на кругу. Њену границу при креирању грађевинског плана Пожеге 1832.године нацртао је Лазар Зубан, секретар канцеларије Кнежевине Србије. Дошао је, ставио колац у центар градског трга, узео конопац и направио велики круг, на овом кругу нацртао 4 улице и рекао – Овде ће бити меморијална фонтана и зграде ће се градити около! И сада имамо јединствени трг који је добио облик пре скоро 200 година. Касније су се око њих појављивале главне улице, градиле су се зграде…
У граду имамо и железнички музеј изграђен након доласка првог воза из Рима 1873.године. Тај воз је створен у немачкој фабрици Краус у Минхену и сада стоји тамо. Колико знам, има их само осам на свету. Имамо и аутентичну парну локомотиву Краља Милана Обреновића-то су наше градске знаменитости које љубоморно чувамо и на које смо поносни. У нашој општини постоји и меморијални комплекс кнеза Милоша Обреновића у селу рударска Добрина, око 15 км од центра града. Тамо је рођен, ту је црква Светих Апостола Петра и Павла, погост и звонарница, све то је дар кнеза Милоша. Иначе, црква је подигнута 1822.године, Милош је сам саградио брвнару на месту старе цркве, као своју донацију. Прошле године смо прославили његову годишњицу, двестогодишњицу, управо у том селу. И мислим да постоји прилика да се овде створи сјајан туристички објекат, са пуно потенцијала.
Поред тога, у овом тренутку имамо и један актуелни предлог, ако се тако може рећи: на путу за Дивчибар постоји место које је веома атрактивна туристичка дестинација у Србији. Ово место се зове Тометино поље, налази се у истоименој општини и заузима веома велику површину. У Тометинском пољу је веома мека и пријатна клима, просечна температура ваздуха у лето је, рецимо, 22 степена (у време када је у Белграду 40 степени), а зими има доста снега. Због повољног географског положаја, овде долазе ваздушне масе са Средоземља, које се сударају и мешају са ваздушном масом са Карпата, као и са Паннонске равнице. Природа у Тометинском пољу је невероватна, а чист ваздух има високу концентрацију кисеоника и негативних јона, што значи да је идеалан за ваздушно одмаралиште. То је одлично место за свакога ко има проблема са дисањем са плућима. Мала деца могу овде ходати без икакве опасности, то је буквално нетакнута природа. Овде би без проблема могли доћи и алпинисти.
По нашем мишљењу, идеално би било створити комплекс који комбинује дестинације за веллнесс, рурални и спортски туризам. Мислим да је најтачнија дефиниција овог простора готово савршено, потпуно природно ваздушно одмаралиште. За оне који би желели да инвестирају овде, инфраструктура ће се градити практично од нуле. Иначе, на Тометинском пољу постоје два резервата – цхалански поток и Вражи вир. Негде четири петине овог подручја заузимају борови, јеле и букве – али сва та стабла тамо само расту, старе и умиру без икакве људске интервенције у природним процесима – тј. То је правило резервата: оно што тамо расте, расте. Ако дрво умре, пада, али нико га не може додирнути! То је, рецимо, затворени екосистем. У том подручју нема много људи, али основни сеоски туризам је и даље развијен: до нас долазе групе људи, рецимо, унутар исте породице. Наравно, овде је укусна локална храна која се највише препоручује…
Имамо још једну врло занимљиву идеју: створити непосредно иза планине Дивцхибаре, до које је отприлике седам до осам километара, уређени уређени камп од пет до десет хектара у који би људи могли да дођу са својим шаторима, паркирају се и добију све што им је потребно: струју, воду, купатила… Могли би бити овде једну или две ноћи да одахну, рецимо, на путу ка југу, Грчкој, Албанији или Црној Гори. То су породице или парови који не траже хотеле, чак ни не желе Кућни боравак, најудобније им је да остану са својим камп кућицама на организованом имању како би се одморили у природи и наставили даље. Били бисмо задовољни инвеститором који би у то уложио новац. Сматрамо да би потпуно опремљено камповање био идеалан пројекат, јер прво постоји одговарајуће место, а друго, таква опција за одмор на путу није нигде у том подручју. Путници би добили организован простор за камповање: то је заиста оно што овде недостаје.
Такође овде имамо Рошку купку са невероватним термалним водама. Конкретно, то је извор од 27 степени где вода тече брзином од 18 литара у секунди – буквално чудо природе! Вода у одмаралишту је веома корисна за све врсте болести, дегенеративне и реуматске упале, повреде, стања након прелома костију, након неких оперативних интервенција и за болове у коштано-зглобном систему. У првом и Другом светском рату то је било веома важно место где су људи долазили да се лече и опорављају након повреда и рана. Одмаралиште Рошка Бања релативно је близу Пожеге, удаљено је око 12 км од центра града, смештено између две планине. Овај термално-минерални извор био је познат још у време Турка. И, што се чини невероватно, увек је био отворен, чак и током великих ратова.
– Што се тиче историјског сећања, да ли на територији Пожеге постоје споменици руским и совјетским учесницима првог или Другог светског рата? Ако постоје руски храмови, споменици, гробови погинулих бораца, да ли је потребна подршка у њиховој обнови?
– У селу купина постоји споменик непознатом хероју. Међутим, немамо информације о томе ко је тамо сахрањен. Можда постоје пали руски војници, али то сигурно не знамо. Овај споменик се сигурно може обновити. Подржавамо га, косимо траву, поправљамо све што можемо, стављамо свеће у сећање на те људе, молимо се за њих – нисмо их заборавили. Мислим да постоји могућност да се информације о овој сахрани могу наћи у руским архивима, и било какве информације ове врсте би биле веома корисне.
– Да ли образовне институције Руске Федерације и вашег општинског удружења сарађују?
– У Пожеги је човек по имену Војислав Милић, ми га зовемо Војо: професор руског језика, лекар, предаје на Универзитету у Русији. Сваког 9.маја помаже нам да организујемо поворку “Бесмртног пука”, добро је упознат са руском културом и захваљујући њему недавно смо имали госте из Ивановске области. Топло смо их упознали и договорили се о некој сарадњи, инвестирању, наравно, ако постоји прилика. Надамо се да ће наша браћа из Русије улагати у локална одмаралишта, туризам, све што их занима. Наш циљ је да привучемо инвеститоре, али такође желимо да инвеститори имају користи од улагања у нашу општину. Наравно, и ми им желимо помоћи-ми смо општина са једним од најјачих буџета у Србији.
– Да закључимо, можете ли додати нешто што смо можда пропустили и шта сматрате важним?
– Постоји још нешто што је веома важно знати нашим пријатељима из Русије: ми смо овде, углавном, православни људи, веома побожни, традиционални… Али имамо један велики проблем-то је младост која се не жени на било који начин. Момци кажу – “да, немамо девојке”! Зато бих волео да, ако негде у Русији постоје самохране девојке, буду доведене овде и могу да упознају наше момке. Јер ћемо имати будућност само ако имамо децу. То је заиста најважније. Моја супруга и ја имамо још троје, али сигуран сам да се ту нећемо зауставити. Даље-више! Ни фабрике ни стране инвестиције овде немају пуно смисла ако немамо децу…
Фотографија Ивана Росића из личне архиве
Сигурно ћемо наставити низ интервјуа са руководиоцима српских општина како би наши читаоци могли да добију информације из прве руке.
