Текст: Велимир Стојковски, почасни конзул Руске Федерације у граду Охриде (Северна Македонија)
За многе руске читаоце Северна Македонија је нека врста терра инцогнита. Замолили смо да испричамо о овој балканској земљи, њеној историји, култури и односима са Русијом почасног конзула Руске Федерације у граду Охрид Велимира Стојковски.
Македонија (званично Република Северна Македонија) балканска раскрсница, где су се вековима преплитали путеви многих цивилизација и сукобљавали се интереси многих снага. Због тога се овде могу наћи споменици различитих епоха. Најпознатији археолошки споменици су споменик у Стобију (основан у IV веку д.н. е.), Гераклеја Линкестис (IV век д. н. е.), Лихнид (IV век), Скупи (I век д. н. Е.) и други, где су, осим објеката из времена Римског Царства, откривене и најстарије хришћанске базилике.
У Македонији постоје и објекти из византијског периода, цркве које се одликују изузетном архитектуром и јединственим иконама и фрескама које се односе на светску културну баштину, попут цркве Свете Софије у Охриду (1037), Богородице Перивлепте (1295), Курбинова (1191), Велуса (1080), цркве која носи име њеног градитеља – Светог Наума (крај 11. века) итд.
Македонија нема излаз на море, али захваљујући близини два мора (до Адриатичког мора 115 км, а до Егејског 67), клима у Македонији се разликује преплитањем морског и континенталног утицаја, а природа Земље је богата и лепа. У Македонији се налази Охридско језеро најстарије у Европи, дубине 289 м.то је један од најзначајнијих туристичких центара земље. Охрид је колевка православља и свеславенског просветитељства и културе, као и место боравка древне Охридске аутокефалне Архиепископије (основане 1018.године). Македонска литература такође потиче из Охрида, са Охридском књижевном школом од 886.године, а Универзитет Светог Климента је један од најстаријих у Европи.
Уопштено говорећи, може се рећи да је Македонија мала земља са великом душом, природним лепотама, богатом историјом и знаменитостима, и наравно да је треба посетити, јер текст, какав год да је, неће заменити жива искуства.
Руско-Македонски односи потичу из Х века, до сарадње између кнеза Владимира и цара Самуила. Посебно треба напоменути да је већина македонске интелегенције почетком ХХ века учила у Русији, Македонци у Русији су чак имали своја удружења и асоцијације. Најпознатије је македонско научно-литературно друштво у Петрограду (основано 1902.године).
Током Другог светског рата Македонци су, као и други народи Југославије, стали на страну антифашиста и платили много живота за данашњу слободу. У многим биткама на територији наше отаџбине учествовали су и руски партизани. У Македонији постоје споменици постављени у знак захвалности за ову помоћ и принесене жртве. На пример, споменик код бране Матка у Скопљу.
Руска дипломатија на овој територији присутна је од XVIII века. Касније, када је Социјалистичка Република Македонија била део југословенске федерације, сарадња између земаља развијала се на високом нивоу. Посебно је вредно напоменути чињеницу да је Русија, као највећа сила на свету, признала Републику Македонију 4.августа 1992. године, годину дана након што је земља прогласила независност од Југославије у септембру 1991. године. Русија је признала независност Македоније под њеним званичним именом, што је веома цењено у земљи. Дипломатски односи су успостављени 31.јануара 1994. године, а 1994. -2009. године Македонија и Русија су потписале више од 40 споразума.
У Охриду је 2016.године, уз сагласност обе земље, у циљу развоја и продубљивања културних, економских, туристичких, образовних, научних и других веза између наших народа, отворен почасни конзулат Руске Федерације. Ради у оквиру надлежности Амбасаде РФ у Републици Северној Македонији, која се налази у Скопљу. У основи конзулата лежи брига о руским грађанима и правним особама које се налазе на територији конзуларног округа. Ако је потребно, пружамо им помоћ. У просторијама конзулата ради библиотека коју Амбасада Русије у Македонији стално допуњује новим књигама и издањима. Библиотеку могу користити не само наши руски суграђани, већ и сви који желе да сазнају више о Русији, руској култури, традицији, образовању и тако даље. Осим тога, активно учествујемо у организацији догађаја посвећених руским празницима и значајним датумима руске историје, пружамо подршку приликом посете Охрида руским уметничким лицима и слично.
У последњих десет година сарадња са Русијом успешно се развијала по низу правца. У области културе, захваљујући различитим програмима, као и државним уговорима, у Македонију су долазили гости из Русије и обрнуто. Македонска публика имала је прилику да ужива у наступима познатих руских уметничких личности широм света, попут Андреја Гугина, као и младих музичких талената кроз програм музичке куће у Санкт Петербургу. У Македонији су гастролирали Филармонијска хорова капела Ярославија, хор Оптина пустынь, државни симфонијски оркестар из Брянска, руски Државни академски народни хор имени Пятницкого, ансамбл Русь и многи други. У области књижевности су одржане презентације низа превода на македонски језик, наши гости су били Епископ Егорјевски Тихон, писац Евгений Водолазкин. Македонска издавачка кућа ” Гургја “и Амбасада Русије организовале су презентацију књиге” речи које мењају свет ” в.в. Путина, преведене на македонски језик.
У области образовања, захваљујући стипендијама које пружа руска држава, многи Македонски студенти отишли су на студије у Русију. Ојачана је и сарадња између образовних установа. Тако, у периоду када сам био ректор највећег и најстаријег универзитета у Македонији им. Светих Кирила и Методија у Скопљу (20082016 године), потписан је низ уговора о сарадњи са универзитетима у Русији. Наш вуз је посетио ректор МДУ им. Ломоносова В.А. Садовничија, коме је додељено звање почесног доктора нашег Универзитета. Такође, први пут су потписани уговори о сарадњи и међусобном признавању квалификација Универзитета им. Светих Кирила и Методија у Скопљу са Московском и Санкт-Петербуршком духовном академијом. Ректори ових академија, Архиепископ Верејски Евгений и Архиепископ Петергофски Амвросиј такође су посетили Македонију. Узаједно, наши професори су учествовали на многим конференцијама и посетили Руске универзитете.
2016.године, уз подршку Амбасаде РФ у Македонији и фонда “Руски свет”, отворили смо Руски центар на Универзитету у Скопљу, који је постао угао у којем се окупљају љубитељи руске културе, књижевности, историје. У време када сам био директор центра, отворили смо за грађане Македоније бесплатне курсеве руског језика који и данас раде. На бесплатним курсевима у Скопљу и Охриду у последњих седам година обучавало се више од 2500 слушалаца.
У октобру 2021.године Почесни конзулат је заједно са Амбасадом РФ и македонском академијом наука и уметности организовао научни съезд “Дни руске науке”, приурочен години науке РФ. Због ковидних ограничења, прошао је у онлине формату, а предавали су га научници из руских и македонских Универзитета. Такође је било много догађаја, догађаја и конкурса у Русији, у којима су учествовали становници Охридског конзуларног округа, припремљени од стране особља Почесног конзулата Елене Обухове. Међу њима су Међународни конкурс цртежа “Москва у срцу сваког”, Међународни фестивал кирилице” Много слова”, Међународни конкурс састава на руском језику, Етнографски диктант и др.
Што се тиче руско-македонских пословних и пословних контаката, могу рећи да је главни мост економске сарадње и стварања пословних односа између наших земаља са македонске стране Македонско-руска Привредна комора. Основана је 2005.године у Скопљу и партнер је трговинско-промишљене палате РФ, као и многих регионалних ТПП: Московске, Санкт-Петербургске, Ленинградске, Ростовске, Самарске, Липецке, Воронежске, Волгоградске, као и палате у Сочију. Као резултат сарадње 2018. године, Македонија је отворила стални стенд на изложби “свет хране 2018” (WORLD FOOD 2018) у Москви. Интеракција се динамично развијала, али прилагођавања је донела светска пандемија коронавируса.
Према званичним подацима о размени робе за првих шест месеци 2023.године, Македонски извоз у Русију расте, али се укупна размена и увоз смањују.
За шест месеци ове године македонске компаније су на руском тржишту ставиле робу вредну 29,35 милиона долара (+5,5% у односу на сличан период прошле године). Укупна размена између Македоније и Русије до краја јуна достигла је вредност $195,82 милиона (-16,2%). Увоз из Русије је опао за 19,2% и износио је $166,47 милиона (прошле године до краја јуна увезена је роба у износу од $205,95 милиона).
Ако се не узме у обзир тренутна ситуација, економски и пословни односи између наших земаља имају солидне могућности за развој и у будућности би обе стране то требале искористити.
Многи градови Македоније су браћа руских градова. Такви градови су Охрид и Подољск, Битола, Пушкин и нижи Новгород, Струмица и Електростал и сл.сарадња између градова-браћа се развија у складу са њиховим могућностима. Али то је веома важно: људи морају да путују, да се боље упознају, и на тај начин ће се неизбежно појавити и нове идеје за сарадњу. У основи, правци сарадње зависе од специфичности градова и њихових заједничких циљева.
Верујем да је Македонија веома перспективна у погледу туризма. Земља има велики број места која треба посетити. Као што сам већ рекао, Македонија има много археолошких налазишта, цркава и споменика природе.
