У савременој политичкој парадигми, условљеној епохом глобализације, све већи значај добија појава која се зове дипломатија градова тесна културна, политичка и економска сарадња регионалних органа власти. У оквиру такве интеракције организују се Међународне конференције, друге пословне и културне активности, градови и општине размењују делегације, развија се увозно-експортна политика региона и туризам. Такве везе доприносе повећању нивоа имиџа града и ширењу националне културе и језика.
Ярка почетна тачка развоја института братских градова Била је 1944.година: непријатељске снаге су уништиле Сталинград до оснивања. Тада су становницима града пружили подршку грађани земље која од почетка века није била посебно пријатељска према Русији Енглеска. Сталинградци су добили телеграм са речима подршке и понудом руке помоћи од становника енглеског града Ковентрија, који је такође пострадао од бомбардовања. А убрзо су становнице Ковентрија послале новац и столњак прикупљен у оквиру добротворне акције, са ручно везеним својим именима, од којих је било више од 800 и речима: “боља је мала помоћ него велико жаљење”. Сталинград и Ковентри су постали први градови-браћа. Краљ Велике Британије послао је Сталинграду дарствени мач, на чијој је оштрици на руском и енглеском језику био гравиран натпис: грађани Сталинграда, чврсти као челик, од краља Георга VI у знак дубоког дивљења британског народа.
По завршетку рата, у совјетском периоду, братске везе су изашле на квалитетан нови ниво: велики број градова и региона почео је да успоставља добре односе са представницима других држава, обично пријатељских. Своеврсна “Естафета” је пресретнута и у Руској Федерацији, али до 2000-их година, по нашем мишљењу, братимске везе у неким регионима заправо нису сишле. Ипак, важност таквих активности и подршка од стране руководства региона довела је до поновног успостављања братимских веза.
Очигледна референца за братимљење данас је Балкан: Пријатељски Србија и Република Српска (Босна и Херцеговина) спремни су за интеракцију између градова и општина. Међу првим руским градовима нижи Новгород је почео активно да сарађује са Републиком Српском, која се налази на територији Босне и Херцеговине, чији је велики број становника православни Срби. Официални споразум је потписан 21.августа 2021. године. Свечана церемонија потписивања споразума о успостављању братимских веза између градоначелника Нижњег Новгорода и главе Града Бања-Луке Драшко Станивуковича. И већ неколико месеци касније, студенти Нижегородског државног лингвистичког Универзитета одржали су заједничку младинску међународну јесенску школу са студентима Универзитета Банја-Лука. Нижњи Новгород такође чека одговорну делегацију српских студената.
Занимљиво је да је са Републиком Српском 2018.године склопљен споразум о сарадњи, а у последње време интеракција све више добија на снази. Поред културно-просветитељских активности, постоји и реална размена у трговинско-економској сфери.
У Нижњем Новгороду је отворен почесни конзулат Босне и Херцеговине, први почесни конзул је Игор Витаљевич Подколзин. То је било могуће захваљујући подршци ванредног и Полномочног амбасадора Босне и Херцеговине у Русији Жељка Самарџија, који је 2020.године први пут посетио Нижегородску област.
У оквиру сарадње између Републике Српске (БиХ) и Нижегородске области основан је руско-српски пословни центар који помаже у области туризма, трговинско-економских веза, воде се преговори о партнерству у области производње намештаја, машинарства и војне индустрије. Тренутно су потписани одговарајући споразуми о сарадњи са универзитетима Нижњег Новгорода између Универзитета Банја – Луке и Нижегородског државног лингвистичког Универзитета им. Н.А. Доброљубова.
Поред односа са Банја луком, вреди напоменути да Нижњи Новгород има још једног српског брата – то је Нови Сад. Одговарајући документи о сарадњи потписани су 2005.године. У оквиру сарадње успостављена је сарадња између низа компанија Нижегородске области и српске стране, а 2009.године нижи Новгород је посетио делегације српских бизнисмена на челу са председником Трговинско-промишљене Палате Србије Милошем Бугарином. У состав пословне делегације ушли су представници највећих српских компанија које обављају активности у области архитектуре и изградње, производње намештаја, декоративних тканина, хране. Циљ посете српских предузетника био је одржавање преговора са потенцијалним нижегородским партнерима.
На примеру Нижегородске области можемо закључити да је успостављање братских односа кључно у контексту развоја међународне економске, културне и политичке сарадње, јер често учествују званични лица земље. Братске везе побољшавају пословну климу између земаља. С обзиром на ситуацију, управо између Русије и Србије, као и Републике Српске (БиХ), могу се изградити веома јаки, озбиљни дипломатски и економски односи – како на нивоу земље, тако и на нивоу региона. Управо такве везе помажу земљама да се окрену једна према другој.
Гусев, Нижегородски државни лингвистички универзитет им. Н. А. Доброљубова
