Три хиљаде километара од Српског Сарајева, који се налази на територији данашње Босне и Херцеговине, у Волшком округу Ивановске области налази се истоимено насељено место. Сарајево је старо руско село, са својим традицијама и историјом.
Руско-Балкански центар за пословну сарадњу и културу озвучио је иницијативу за помоћ у обнављању главног сеоског храма Сарајева – храма Казанске иконе Божје мајке, а само село може постати још једна тачка културног уједињења руског и српског народа.
У оквиру посете руководиоца Руско-Балканског центра за пословну сарадњу и културу Михаила Јарујева, коју је организовао, пратио и благословио свештеник Георгиј Витязев, секретар епархијске управе Иваново – Вознесенске епархије, успело је да се разговара са настоятељем храма протоjерејем Петром Сургучевом.
Почев од рата 1999.године, настоятељ храма Казанске иконе Божје мајке протоjереј Петар Сургучев током сваке проскомидије пре Литургије извлачи честицу са усрдном молитвом за српски народ. Наравно, не само зато да се осећа номинална (по имену села), него и духовна веза са православним балканским народом.
Село Сарајево на реци Нозиге познато је од XVIII века. Храм се налази на ивици села, на узвишеној средини гробља. Генералиссимус Александар Васиљевич Суворов је у аутобиографији споменуо с.Серајево Плеског округа. Камени храм у селу почео је да се гради 1793.године уместо дрвеног, и освећен је 1795. године. Суворов је више пута био у овом селу неколико недеља боравио је у кући.
Зграда цркве је добар пример вотчинског храма у стилу раног класицизма. Двосветна четворка са куполастим фасетираним кровом завршена је светлосним бубњем са главом сијалице, звоник се састоји од три четворке прорезане луковима и завршава се високим кровом са торњем.
Богослужења су се одржавала до 1941.године и престала су због болести и одласка свештеника. Звони су скинуте, али су верници сачували све украсе. Њихови захтеви за областно руководство су долазили од 1943. до 1955. године и остали су без одговора, иако храм није званично затворен.
Обнова цркве почела је 1992.године, престо у част Казанске иконе освећен је архиерејским чином 1997. године. Данас је неопходно поправке на лицу места, радови могу укључивати и спољне и унутрашње врсте радова.
Пре свега, Руско-Балкански центар за пословну сарадњу и културу ће се бавити обнављањем система грејања: недавно је у село Сарајево спроведен гас, а први приоритет може бити управо обезбеђивање услова за службу. Међутим, на томе се пројекат обнове неће завршити: његов садржај ће касније биће представљен јавности, а узимајући у обзир величину поправке, иницијатори ће чекати помоћ и подршку у циљу развоја центра руско-балканских веза у руском залеђу!
Недавно је у Сарајеву боравила и српска делегација, посету су организовали Центар за међународну сарадњу “Руско-Балкански дијалог” и Руско-Балкански центар за пословну сарадњу и културу. У оквиру посете, Ранка Балотић-Илић, предузетница, власница ресторана српске кухиње ДАМИЛ, позната јавна личност, изнела је идеју да само село може постати својеврсни центар привлачења Срба, с циљем даљег свеобухватног развоја руско-српских веза у региону и шире.
Одвојено, напомињемо да село Сарајево може постати занимљиво и са становишта туристичке атрактивности: место се налази на мање од 100 километара од обласног центра – Иванова, на истој удаљености од Костроме, 50 километара од Плеса, Приволшког округа.
Пратићемо дешавања у вези са рестаурацијом храма Казанске иконе Богородице у селу Сараjево и успостављањем руско-српских веза у руском залеђу!
Први пут објављено на сајту https://rs-rf.ru/2023/12/20/prvi_korak_hram_sarajevo_2023/
